Школски гласник

Стр. 67.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

како ће конзеквентно применути и у склад довести, закон од лакшег, тежем, са градивом знакова (писмена"). Ово је врло тешка ствар и с обзиром на индивидуалитет буквара, што је идеал у овому послу, остаће онај мало час поменути захтев за увек утоппја. Приблпжпће се томе пдеалу тек онај резултат, који на основу многа испитивања, изнађе средину која ће одговарати већини ученика п стварати најмање тешкоћа. Довде смо изнели како психолози мисле о процесу који се развија ири првом и даљем читању, а сад ћемо прегледати како мисле о том послу физмолозп. Херман Гуцман* каже: „да добра настава у читању може успешно да утиче и на говорне патолошке односе", с тога препоручује практичну употребу физиологпје говора у првој настави у читању. (Наставиће се.)

Педагошко преглед. Закон против непохађања школе у Француској. Француска комора расправља закон против непохађања школе. Нацрт закона предлаже новчане казне и затвор за оне родитеље који се о то огреше, а тако и за оне којп не допуштају деци да се служе уџбеницима уведеним у школама. Осим тога закон има у виду и оне, који насиљем, претњом или другим чиме чине материјалну и моралну штету школп. Новчана казнаје предвиђена од 16 до 500 франака, а затвор од 6 до месец дана. Француска штампа очекује од овог закона добре последице. Одсуства школска у Француској, дошла су последњих годипа до великих размера. Француско министарство просвете не испитује ову појаву са ираве педагошке стране, него је целу појаву свело на протнвљење родитеља, на које утичу клерпкалн. У Енглеској н Америци друкчије се боре с непохађањем школе. У таком случају тамо ,би парламентске комисије спровеле строго научно истраживање у чему је права кривица. Тако би се сазнало да је таким појавама најглавнији узрок у самој основп, на коју је положена школа и васпитање. У почетку 90-нх година прошлог столећа, енглеска влада, морала је скренути своју нажњу на веома брзу и широку популарност булеварске литературе. Да би од ње одвра* Негтапп би1атапп: БГе ргаМзсће Атуепсћш^ (Јег Зргасћрћузш1о8'1е ће!т ег81еп ЈЈ08еип !;епсМ.

тпла децу, она ннје употребида строге мере. Узета је у помоћ приватна иницијатива, сама влада, настојала је свом снагом да развије у деце интересовање за школу и добру књигу и постигла је циљ чисто педагошким средствима. У Француској је кривица за непохађање школе и у томе што се дечја снага рано експлоатише. Но главног кривца у томе види француска влада у клернкализму. Католички патери масу уџбенпка проглашују за јеретичке; послушна паства слуша их и узима од деце таке књиге. Духовенство, користећи се религнозношћу француских очева, а нарочнто матера, прети им небесном казном ако симпатишу светској школи. У оваком положају антпклерикалима врло је тешко борити се с патерпма. Међутим језуите иду и даље. Користећи се немаром француске буржоазије према средњем женском образовању, онп су то образовање узели у своје руке; при томе рачупају са огромнпм утицајем матера прн васнитању будућих нараштаја. Овоме би био лек, да влада оснива угледне школске заводе у које бп привукла омладину и тако конкурирала језуитским заводима. Но влада је нзабрала краћи пут, те глобом и затвором хоће да дође до успеха. Но тим путем а према добро организованом противнику, неће се доћи лако до трајна успеха. Антиклерикалне педагошке идеје имаће успеха тада, када уђу у широке масе народа. Педагошка нородица у Француској дужна би била ићи тим нравцем ако хоће да остапе верна великим заветпма, Русоа н Гија. Народни представници у Фраииуској место донашања строгнх мера, дужии бп били одобритп у државиом прорачуну крупне своте за усавршавање светске школе. Клерикализам се не да уморити; ако се мало н притајл, он се опет појави н закуца на врата. Куца ои ноприлично и на наша српска врата, али ми то још не узимамо озбиљно. На нашем народном сабору, свирала је његову милу песму она странка, која се иначе издаје за иајдемократскију. То је изгледало смешно, алн последице таког држања биће куд и камо жалосннје.

{ Ку пујтв СРПЕНЕ ШИОЛСКЕ ЖИГИЦЕ. !