Школски гласник

Стр. 86.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 5.

Петра Радуловића као још младог наставника наглаш.ујући уједно н потребу опстанка те школе. Евокаковели: „Наша учитељска школа у Карловцу једина је у днјецези вшца српска пародна школа, што је са новим црквено-народне самоуправе наше радом стутшла у живот иа темељу највнше гаколске уредбе. Ко год је имао прнлике од времена љенога опстаика походити је, н цркву тамошњу, тај се морао увјернти, како лијепо напредује она у свему под мудром и способном управом својом. II за то а п из тога узрока баш, што је такова једина тпкола наша народна у дијецези, а од ономад и на цијелу простору краљевине Хрватске п Крајине, заслужује она, да увјетима њеног опстанка обратпмо што више позорности, љубавп п пожртвовања". Ово признање као и многогодшнње вођење управе у пстом заводу показује најбол>е какав бијаше радник у школи Петар Радуловић већ у првим годинама своје службе. Како је пак волпо школу н свој познв показују нам уџбеници, које је састављао за своје ученике, да бн их што боље спремно за узвпшену али тешку учитељску службу. Каонаставник предавао је педагошке предмете, те је био познат као добар педагог. Па и послије, кад је оставио школску катедру, радо се интересирао за те предмете као п о напретку самог завода. Осим школе и састављања уџбеника радио је П. Радуловић и иначе на књижевном пољу, те су му радови били и награђивани. У знак признања тога његовог рада био је члан „Хрватског педагошког књижевног збора" у Загребу и „Књижевног одјељења Матице Српске" у Н. Саду. Његов књижевни рад може се подијелпти у двоје и то: I. Наука. Овамо се могу убројитп радови: Српска народна основна школа, 1879. г.; Дидактика и Методика за учитеље п учитељске прнправннке, као и за све. који се са школом баве, 1891. г.; Психологија за школу п самоуке нарочито за учитеље, 1892. г.; Логика за школу и самоуке нарочито за учитеље, друго издање, 1893. г.; 2. Забава. Овамо се могу убројити ови радови: Лепа Јула, прнповијетка, награђено од тадањег одбора српске уједињене омладине; Сирома Лала, приповијетка из живота српског народа у Банату; Без оца и мајке, роман. Овај рад штампанје најприје у „Јавору" 1874. и 1875. г. а 1881. за-

себно; Пконија, драматски спјев у 5 чинова, награђено од Матпце Српске у Нов. Саду, и штампано у Љетопису св. 232.; Албум славног женскања, издала Матпца Српска у „Књигама за народ", број 129.; а два рада су му остала у рукопису још нештампана. С обзпром на многодишње елужбовање и заслужен рад П. Радуловпћа у српској учитељској гаколп у Карловцу извјесен је на истој поводом његове смрти црн барјак у знак жалостп, настава до погреба обустављена, а ца одар положен впјенац, којега су ученице при погребу носнле. Осим тога пздао је наставнпчкн збор посмртницу, а у сиомен покојника ириложеио 20 круна у сврху зидања нове зграде за исту школу. Погребу, који је обављен 23. децембра 1912. (5. јануара о. г.) присуствовао је наставнички збор са свима ученицима, које су покојника са погребним пјесмама и до вјечне му куће испратиле. Над отвореним гробом пак опростпо се са покојннком као друг у име гаколе професор и катихета Василије Бањанин. Осим тога испратило је покојника многобројно грађанство, чпновништво, дјечачка, нижа и вгана дјевојачка, те српска народна основна гакола са својим учитељима и учитељицама, што је доказ великог поштовања, које си је покојник у граду Карловцу стекао за вријеме свога боравка, — Поред тога примила је породица покојникова многобројне пзјаве саучешћа из мјеста п са стране, међу којнма се истичу највишпх просветних и културних завода и црквених достојапственика. Посвећујући усиомеии покојника ово пар редака кликнимо му и овђе као заслужном раднику: Слава Петру Радуловићу н Вјечнаја памјат! В. Б.

Л и с т а к. С М И љ л. Преступ и казна. За ово седам година од кад сам учитељица' у Н. С., јога нисам имала таке ученице, као што је Смиља Ч. Тешко је и наћи међу женском децом „такових грдила". Свака мати, била богата или сиромашна, женско дете нарочито кити и облачи. Пре ће у облачењу, нарочито у кићењу и меру прећи,