Школски гласник

Бр. 5.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 87.

него што ће се огрешити о уредност и чистоћу код девојчице, држећи зар да ће се то све иамтити и замерити јој, кад буде велика девојка. Девојчице су у школи скоро све подједнако чисте, а у облачењу и кићењу много се угледају једна на другу тако, дајетешко познати, да ту има деце из разних друшвених слојева. Како одело тако и свн непокривенн делови тела су потпуно чисти. У основној школи се већ увелико впди женска сујета матера и њихова тежња, да им дете не буде горе од другога у оделу. То матере систематски раде и то усађују у девојчице, док се то и у детету не пробуди и развије као: тежња за допадањем и угледање па друге у оделу, без обзпра на то да ли јето одело за њих или не, јер им ни мати није на то пазила. Међу таком децом нарочито је упадала у очи Смиља Ч., чија мати, преудата за неког сиромашног кочијаша, поред још седморо деце, није полагала никакве пажње Смиљи. Од слабе хране а без икакве неге, остављено, закржљавило тело, покрнвала је танка сукњпца, наслеђена од неке веће девојчице, те јој је око паса била подигнута и везаиа узпцом. Мастан мушки ка.пут обукла је на горње голо тело. Зима је увелико почела, а она је на својим, модрпм, прљавим, босим ногама носнла неке велике исечене женске цинеле. Бледо лице, без капи крви, покривено танком кожицом, кроз коју се видела свака жилица, окружено је било чупавом косом, неодређене боје, која се спуштала, те тако донекле покривала прљав танак вратпћ. Две велике боре са обе стране свршавале се у углу великих уста, са увек модрим уснама од зиме. Из свега се одвајале велике, тужне црне очи, које као да су вечито молиле нешто. Ја чим сам је први пут впдела, обратила сам пажњу, а доцније сам скренула пажњу целог разреда на њу. На њено малаксало тело, на траљаво одело н на суморан поглед, из кога се видело, да је тужна, кад се нађе међу децом; јер јој недостаје свега што је детету потребно. Истичући то све, међу децом се показало велико интересовање о њој. Заједно смо нратили сваку промену на њој, кад јој стадоше доносити милодаре. Свако нмућније дете донело јој је по не-

што од одела, ципеле, чарапе, чак су доносили и за мању браћу и сестре јој, којп су код куће голн седели. Једиа отмена госпођа, на коју је њена ћерка толико утецала, дошла је и заиолила ме, да шаљем Смиљу њима кући на ручак, а она ће јој давати вечеру да понесе кући. Тако се постарало и о томе, да јој тело ојача. Сад је Смиља била лепо одевена. Руке. и врат чнсти, коса очешљана, очп жпвље веселије, па показивала јо нешто успеха п у учењу, док је пре тога била према свима предметима равнодушна. Дошло је пред Божић, да Женска Задруга заодене децу. Из сваког разреда по једно дете. Деца моле за Смиљу. Смиља је добила материју за хаљину. Ципеле јој нису дали; јер су јој биле целе ципеле на ногама, што је добила од деце. Деца се нису задовољнла. По мом одобрењу скупила су новац н купе јој за Божпћ нове ципеле. Она мпрна, тужна Смиља после Божића је живља па и несташна. Већ је опомињем за песташлук. Била је већ п кажњена. У оделу је чиста п уредна. Једног данаЕ, кад смо ушли са одмора у дворану, плаче М. Ј., да јој је нестао ручни рад и моли, да тражимо код деце. Ја јој рекнем: да потражи под скампјом, а да је можда и код куће заборавила, као што се то већ догађало. Деца ми рекоше: да је М. Ј. још пре осам часова свој рад радила. Имала је урађено 4 т угдетка на јорган. Уметка је било нестало, а остао је конац и игла. Није било до сада ни ситнијих крађа, а ие оваких, која изгледа да је смишљена, јер ми је било познато, да су се деца у раду надтецала п да су М. Ј. завидела, кад сам је ја похвалила, што има највише. Тражили смо од 10—12 часова. Свако дете сам прегледала. Тек ће уједанпут Смиља: „Можда је која узела, па бацила у фуруну". Доста ми је било. Почнем испитивати. Да ли си ти Смиљо улазнла у школу о одмору? Нисам. Питам редуше. Нпсу; н за Смиљу кажу, да је била на пољу. Питам две. добре ученице, којима сам и веровала, а које воде ред: да ли сте ушле у празну школу после одмора. Не. Биле су уну-