Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК Стр. 75.

Вр. 5. Као што се види ни ова гимнастика нема места у школи. Остаје нам још шпорт. Ко није још чуо реч шпорт? Она има врло широко значење. Мн је овде узимамо у смислу активне гимнастике. Шпортсман ради једну врсту гимнастике (веслање, мачевање, бициклирање, јахање и т. д.) с тога, што држи, да његовом организму то прија и да је само оно, што он ради, најздравија и најсавршеннја гимнастика. Обично ради сам појединац или у мањим групама, тек по неколико њих. Шпортсману је главно, да свом физикуму даде ону уобичајену дозу телесног рада, као преко потребну. Утакмице су ређе и шпортсман се баш велико не жести, ако где не победи. Толико и чини. Он дакле пе снева о победи, ради свој шпорт пз виших или највиших принципа, ради га из принципа здравственог. Ни ова гимнастика због своје једностраности, због тога, што само саразмерно врло мало њих у исто време и на мањем простору може занимати, као н због тога, што се ту већ тражи старији, јачи и вештији организам, а најпосле и гато је веома скупа нема места у школама, бар у нашим и нижим не. Овој гимнастици одани су богати народи, а нарочито Бнглези. Све ове горенаведеневрсте гимнастике подељене су по начину извађања вежби. Педагошке гимнастике. Још би нам остале две гимнастичке системе, а то су немачка и шведска. Обе ове системе опширније су и многостраније телесно занимају своје следбеиике, него и једна од горенаведених; н једна и друга према државама, а и према премену виндицирале су себи_ право и назив и педагошких гнмнастика. Да видимо најире шта се разуме иод том речи гимнастика. Гимнастиком називамо скуп вежби (радња телом и појединим деловима), које су по неком плану сакупљене, иолазећи са здравственог гледишта, које се вежбе систематски раде, а имају увек тенденцију општи развој и вештину човечјег физикума. Да се дубље упуштамо у обе ове

гимнастичке системе држим, да није овде место. Ми ћемо само са нашег педагошког гледишта, да разгледамо прво немачку гимнастику. Творац немачке гимнастике био је Јан, • чији су преци били лужички Срби. Дакле у жилама творца немачке гимнастике, Јана, текла је бар половина српске крви. Но, међутимон.је био и душом и срцем Немац и то један од оних, који је био у сгању све жртвовати за свој (немачки) народ и за своју домовину. Његова је гимнастика још у доба његовога живота имала политичко-војничке интенције. Требало је понижену и покорену Немачку ослободити од Наполеонових Француза, И она је ту задаћу одиста испунила. Ми знамо сви, да су војници још гори или ригорознији и од атлета, кад се тиче победе. Немачка гимнастика са својим справама саразмерно врло брзо развије мускулатуру особито руку и рамена, и то у толикој мери, да вештији човек већ одмах на први поглед може познати немачког гимнастичара са његовим несаразмерно дебелим, атлетско-акробатским рукама, испупченим леђима, те погнутим трупом напред, а са несаразмерно слабим тешким ногама, куковима и уопште доњим деловима тела. Што је ко већма одан немачкој гимнастици, тнм више се те супротности, неприродности и неправилности појављују. Немачка гимнастика није дала довољно места у свом систему модерним медицинским наукама, а спецпјално анатомији и физиологији. Она ее већ у иочетку (онака каква је данас, и каква је у ирешлости била) одрекла горњих научних дисцнплнна као помоћнпх и тиме је сама себи задала смртни ударац. На њој се у свој својој оригиналности огледа немачки дух. Она дели вежбе по справама, а не по деловима човечја тела. Справа је и вежба је у Немачкој главно. То је основа и полазна тачка; а оно што је главно: човек, вежбач, то је у немачкој гимнастици ствар другог реда. На вратилу се ради кип (МИепев) због кипа. Да би били јаснији, узећемо једну немачку справу и критички разматрати иемачке вежбе на њој. *