Школски гласник

Стр. 76.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 5.

Узмимо нпр. разбој (барне, когШ). То вам је једна најкарактеристичннја справа немачке гимнастике. То је справа која брзо развија мускулатурну руку. Она, која хоће да створп код човека нешто неприродно перверзно. Хоће да створи од руку ноге а на штету нога самнх. Од раменог појаса карлични појас. Као што је све рђаво, што иде против природе, тако је рђава и гимнастика на овој справи. Какве су вежбе на овој справи? Вежбе на разбоју, као и на осталим пемачким справама по својој данашњој и подели и каквоћи не могу издржати ни најпримигивнију критику. Ево полазне тачке код груписања и стварања вежби на справи. Почне се сасвим онако немачки, па се тера у бескрај. Нпр. шта се све може радити на разбоју? Може се I. скочиши у ослон. Тај ослон може бити пруженим, или савијеним рукама. У том ослону може се дизати иета, колено, рука, раскречити ноге, окретати глава, савијати глава, љуљати ногама и трупом, уздизати труп, окретати труп и т. д. и сад још разне комбинације. То је само прва и најмршавија главна група на разбоју. Таких главних група има, само много обичнијих са вежбама, још 17. Изволите сада замислити тај ужасан материјал само на разбоју, кад знате да у свакој главној групи простих вежби без комбинација има неколико десетина. Нама не може овом приликом бити намера то, да овде описујемо или прегледимо све вежбе немачке гимнастике. Нама је главно само да покажемо есенцију те гимнастике, која се састоји у овоме: Немачка гимнасШика на свапој својој справи пронашла је и кодификовала све могуће вежбе на њој без дубљег а често апсолуШно без икаквог хигијенског и анашомско - физиолошког■ размаШрања. Шша више некад бага гикодљиве вежбе. Она тражи само све могуће вежбе на справама, а узима справу као полазну тачку. Да ли су те вежбе и у колико организму корисне (или штетне) за то се она много не брине. — Бто то је последња анализа немачке гимнастике. Та дакле гимнастика такођер не може

бити педагошка, не може бити и није рационална. А све гато нема дубоке научне оспове, гато је проблематнчно и гато служи другим тенденциозним циљевима, мора се шкартиратн из гаколе. Школа је одувек и била, а и у будуће ваља да буде право врело чисте науке и истине очуване п неокаљане спекулативним и тенденциозним вулгаризмом. Остало би нам, да гатоване читаоце упознамо у главном јога са једном гимнастичком системом, а то је гаведска. Немачку је гимнастику створпо педагог, али за војнике, домобранце, а творац шводске гимнастике бегае научењак у војничку униформу обучен наменувши је целокупном људству. Већ сама полазна тачка немачке н шведске гимнастике дивергирају. Немачка тежи, да што пре дође до „КгаЛ"-а ма по коју цену, не бринући се много о исправности вежби као ни о томе, какве последице чекају вежбача у старости. Напротпв Лингова (шведска) гимнастика иде лакгае, али ослањајући се свуда на иауку нарочито на апатомпју и физиологију зна већ у почетку гата хоће п гата којом вежбом може и мора посгићи. И справа гато се тиче код гаведске гимнастике стоји сасвим обратно, него код немачке. Шведска гимнастика има дакле и друкче справе већ према циљу и путевима којим иде. Па и на тим справама нису вежбе подељене као у немачкој гимнастици на справама, него по деловима човечјег тела. Није дакле справа главно (полазна тачка) него вежбач. Да се ничим другим не разликују ове две системе, па би већ само и због овог гаведска гимнастика имала предност над немачком. Шведска гимнастика узима човека као целину, од њега полази, те помоћу науке и дубоког мигаљења испитује, гата је човечјем организму потребно, да се правилно н хармонички развије, да би тиме не само једној касти (војницима) и не само појединим деловима човечјег тела (рукама), него целом човечанству и целом индивидууму дала: здравља, животне снаге, телесне окретности, издржљивости у раду, очврснуће, те лепоту човечјег тела. Она