Школски гласник

Огр. 107.

ШКОЛСКИ ГЛАСШК

Бр. 6.

тике) такођер је то шш један фактор у ономе, што детерминише естетску валуацију у индивидуа; с тога се психологија обазире за објекте у толико, у колико они изражавају валуацију. Надаље, кад говоримо о „лепом објекту" или о „уметничком делу" ми просто казујемо, да је нешто дато, што захтева естетску валуацију, и да је људски дух такође презентован са захтевом, да је из тог, што је нешто дато у ствари уметничко дело; ствар и дух су подједнако битни. Ми можемо гледати на тело уметничког дела и да имадемо чулну перцепцију; ми можемо гледати на његову душу па имадемо естетику; ми можемо узети скупа и тело и душу, па онда имадемо историју уметности. Оно, што овде вреди о естетици то вреди и о логици и етици. Све ове три науке су нормативне науке; норма је закон стваралачког или конструктивног духа; и индивидуална просуђивања, волиције, валуације су резултанта ове норме и субјектнвних или индивидуалних фактора. Бавећи се нормама као фактима психологија постаје у том смислу нормативна наука п ступа на пут, који води ка ириродним законима духа, и то реду са законима физичке универзе или васељене. Е. Кеитапп: Иђег Ач,чо/лаНоп«ехрептегНе тМ ВеетДи88Ш1^ <1ег Еерго(1икИоп82е14: ете ЈШ1еНип$. Посматрачн показују два типа: они, који брзо реагирају, са правом реч:и, што им пада, и они, који споро реагирају, после тачног ехваћања надражаја и односа напрама томе у њиховом реагирању. Ако се каже да се што брже реагира, први слуша као одапета пупгка, а другоме је потребно праксе и поновне сугестије; ако им се каже да се тачно држе инштрукције, првн тако /чпни то одмах, а други то чини после одуговлачењем, без да показује бољи квалитет у своме одговарању. Због тога треба избегавати инштрукцију, која се односи на време и квалитет; резултати ће бити конфузност двају типичких држања. Н. Ј. УУаИ: ТЉег <1еп ЕтНпкз (1ег Оевсћтет<Н§;кеП (1ег АиМпапс1егГо1^е уоп ЕеЈгеп аи!' А\ г ог1геак!1опеп. Број потпуних реакција саразмерно опада се логаритмијским растењем рапидности у сукцесији вербалног надражаја; потпуне добивене су од различитих посматрача, и то између граннца 1,166 и 6,770 сигма (о); интервали, којн су описани као угоднп варирал су од 800 до 2,140 а, Онде, где су се речи

често пута понављале, дистанција, која је нх најчешће одвајала јесте једна серија; та фреквенција опада, и то у први мах врло брзо и онда споро, са растењем дистанције или удаљености, или, у виду времена, репетиција (понављање) јавља се најчешће у 6 минута, а (без специјалног разлога) често пута и после 30 минута. Поновљене речи означавају чулне преференције реактора (т. ј. особа, које реагирају, одговарају). Експерименти показују да растеље односа презентовања не повлачи за собом јаче тенденције за репродукцију; с с друге стране, оне не бацају јасну светлост на тенденцију за персистентност, што се мора штудирати после у напаметном раду са бесмисленим слоговима и у психијатрији. Ж ВресМ: БЈе ВеетДи88ип§ (1ег ВшпевЛткНопеп. 1. ТеН: Ба8 Уегћаћеп топ 1Јп1;ег8сћ1ес188сћтее11е ип(1 ЕеЈгзсћлтеПе Јт Оећ1е1; с1ев Ооћег81ипе8. Еге18 §екгои!е Агће11 Алкохол повишава диференцију лимена, а понижава надражајни лимен; тн ефекти су паралелни и у степену п у темпоралном току. Количина алкохолних условљава само степен промене; то зависи и од индивидуалне осетљивости. Напослетку, постоји потпуна хармонија између објективног рекорда алкохоличког ефекта и интроспекције посматрача. У раду о диференцијалном лимену са малом количином алкохола постоји тенденција да се дају суђења једнакости; с већИхМ количинама, други се звук увек просуђује да је гласнији. Тај резултат истиче дзоструко сужавање свести: прво, она је посве обузета са садањом чулном импресијом, тако, да се кочи функцнја компарације; друго и више парадоксно, она се концентрише на једну једину импресију искључујући конкомитантне дистурбанције. Снижавање надражајног лимена зависи донекле од повећане надражљивости, а деломично од овог сужавања свести. За овим долазн извештај о литератури и реферати, чиме се свршавају ови бројеви. (Наставиће се.)

Б е л е ш к е. Деоничари нове емисије учит. д. д. „Натошевић" позивају се да уплате заостале рате за своје деонице. Десета рата је за старе деоничаре К 3 50 по једној деоници, а за нове К 4-50 по део ници.