Школски гласник

Бр. 6.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 108.

Учитељски Збор Будимске епархије. Иучит. збор будимске епархије сазванје у Сомбор за I. (14.) и 2. (15.) мај о. г., те ће тако наше учитељство из две епархије бити на окупу и саветовати се о многим врло важним школскнм и учитељским стварима. — Поздрављамо усрдно ову драгу браћу из удаљених крајева будимске епархије с братским поздравом: до срећног виђења! Забаву с игранком, приређује српска учитељичка школа у Сомбору у корист својих сиромашних ученица у среду 1. (14.) маја 1913. године, на дан епархијског учитељског збора, у варошком позоришту. Осим песама и свирке биће приказан и један позоришни комад. „Српски учитељски конвикт" у Новом Саду примио је у априлу о. г.: од деце пок. Саве Белића, поседника у Сентомашу, уместо венца на одар 102 К, којом су свотом уппсала свога оца за члана потпомагача овога друштва. Од г. Дилштрија Марјановића, равн. учитеља у Буковцу 10 К чланарине. — Од г. Милана Грујића, учитеља у Кулпину 2 К свечарског прилога. — Од г. Јосифа Лаковића, учитеља у Малом Бечкереку 4 К прилога. — Од Српске православне црквене опгитине у Инђији 5 К прилога од таса. — Од г. СШанка II. Борића, учитеља у Лединци 25 К чланарине. — Од породице г. Љубомира Лотића, епарх. школ. референта у Новом Саду 20 К прилога место венца пок. своме куму Дру Живку Богдану из Велике Кикинде. — Од г. г. члана управног одбора Српског учит. конвикта у Новом Саду 20 К прилога место венца своме другу и члану пок. Вељку II. Петровићу из Земуна. — Од г. Ђуре Нинчића, умир. учитеља у Новом Саду 10 К чланарине. 25 годишњица „Новог Васпитача". Крајем 1912. год. навршио је „Нови Васпитач" 25 година свога опстапка. Поводом тога 1. и 2. свеска „Н. Васпитача" за 1913. г. (јануар и фебруар) посвећена је успомени покрета и 25 годишњег опстанка листу. Оснивач његов и дугогодишњи уредник М. Нешковић, као човек јаке стручне спреме и као добар познавалац немачке педагошке књижевности, хтео је њиме да заинтересује шире кругове учитељске за интензпвнијн рад на стручној педагошкој књижевностп, те тако да посредно утиче на развијање учитељског интелекта, а и на бољу и стручнију спрему учитељску. Овај потхват

свакојако је био резултат ранијих нокушаја са „Новом Школом" и другим листовима у којима је једна група учитеља јаче интелигенције покушала, да упоредо шнрењу слободоумних идеја на политичком и друштвеном пољу тадањих народних бораца, развије рад на ширењу слободоумних васпитних идеја и међу учитељством. Но крај тадашње реакције, која је гонила све што слободније мисли и осећа, таки су покушаји моралн утрнути, у толпко пре, што учитељство у целини својој ни тада, баш као ни сада, није било још појмило значај темељне организацнје. У таким приликама М. Нешковић ограничио је свој рад на чпсто стручан рад и у нпзу година донео је у „Нов. Васпитачу" многу добру студију како своју тако и многих својих сарадника. Такав књижевни рад и уз то темељно стручан практични наставнички рад, променули су у позваних фактори мишљење о њему, те су ти фактори кад се нешто изменуле политичке прилике, некадањег проскрибираног социјалисту, позвали на рад у канцеларију жупанијског школског надзорннштва, да помогне као сурадник на развитку основне наставе, а касније и као чиновнпк у оделењу за богоштовље и наставу. Па и на тим положајима М. Нешковић је продужио издавање и уређивање „Нов. Васпитача" све до своје напрасне смрти. После смртн његове, преузео је издавање и уређивање листа његов зет В. Витојевић учител> у Северину, који га и сад издаје и уређује. Поздрављамо „Н. Васпитачу" 25 годишњицу са жељом да се и даље развија и напредује. Прнмећујемо да је у чланку „После 25 година" свакојако погрешно споменут и „Шк. Гласник", јер неки податци који се тамо спомињу тичу се „Школског Одјека", који је престао 1906. г., али не са неуспеха у раду, него са вересије и дуга и слабог материјалног пожртвовања некпх његових управника. А то вересијско и материјално питање смета и сметаће још дуго свима нашим листовима и другим књижевним покретима. Читуља. У Земуну је умро п 13. (26.) марта о. г. сахрањен уз велико учешће тамошњег грађанства Дугиан Летић, срп. нар. учптељ у 29. години свога учитељскога рада. Покојни Душан рођен је у Парагама у Бачкој, где је свршио и основну школу. Нижу гимназију свршио је у Новом Саду у срп. вел. гимна-