Школски гласник

Стр. 95.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

мишљење по прилици Јесте да се енергија од јутра до вечера у једнакој мери умањује. Али ми знамо да мишљење често вара. Сунце не обилази око земље, а у ствари се не миче од истока спрам запада на своду небеском. Вода која нам изгледа топла, биће хладна, ако смо пре тога руку замочили у топлију воду, а назваћемо је топлом, ако руку пре замочимо у хладну воду. Из овога произилази, да субјективно опажање треба да буде објективно потврђено. То вреди о свим опажањима, „искуствима" до којих допиру васпитачи и учитељи, ако се хоће да добију поуздане педагошке мере и згодни наставни поступци. С тога мање више случајна опажања у школи, и то колико властита толико туђа, током времена бијаху попуњавана, проширивана и удубљивана експерименталним посматрањем, суставним огледима са читавим разредима и са појединим ученицима. Уједно и хигијеничари у интересу здравља у школи, почеше у разно доба мерити уморност ученика, т. ј. висину и промену телесне и душевне снаге. До једно 70 аутора, лекара и учитеља, извршило је најразличитијим начином мерење уморности ученика. Во ова је ствар много замршена, иего што се у почетку држало, и ово сазнање јесте последица огромног напора свију оних многих истраживања, а то је можда најбитнији резултат. Многобројна истраживања и методе — уз најбољу вољу испитивача — показаше се недовољним и непоузданим. А жалибоже на темељу овога непоузданога истраживања, раширило се у многим наставничким круговима мишљење, да је настава по подне мање више без вредности, шта више и шкодљива ђачком здрављу. Из тога су се повукле различите конзеквенције а без изнимке на темељу мерења уморности ђака одрешито је изискивано, да се настава пре подне продужи а „штетно" поучавање иза подне докине. Знам одвише добро, да су то разлози у прилог томе, да цело по подне буде слободно; али резултати мерења уморности, стање телесне и душевне снаге иза подне неоправдавају ни-

чији захтев, да би сва настава спала на до подне. При мерењу уморности истраживачи би правилно мимоишли, да снага, психофизичка енергија читавих разреда и појединих ученика течајем дана чини шаласаво кретање и у једнакој се мери не умањује. Многи су истраживачи били мњења, да снага и деловање у два сата иза подне пада, тако да наставом после подне настаје преоптерећеност и оштећивање ученика. Истраживачи проблема уморности нису знали и њихове истражне методе нису допустиле познати, да снага и њена супротност, клонулост током дневнога доба у малим и великим таласима много се пута пењу и падају. Из тога видимо, ако не меримо снагу и клонулост без престанка, без знатнијега прекидања од јутра до вечера — ми смо обављали мерење од шест сати јутром до девет сати у вече свакога сата него само од осам до дванаест или до једног, или од седам до једанаест или дванаест до подне, по подне пак у опште ништа или приличио мало, и то правилно само од два сата до четири, не можемо стећи поуздане слике о току снаге и клонулости, јер смо упознали само случајни део дневне кривуље. Такођер при поузданим истражним методама биле би последице њихове непоуздане, јер се није обазирало на таласово гибање телесне и душевне снаге. Према којим чињеницама је могуће закључивати на таласаво гибање снаге током дана и године? Овакове чињенице су неопходно нужне по стварање хипотезе, научнога мњења и распореда, према којем треба правити експерименте и истраживања; неразређено, без плана експериментисање буде обично безуспешно, а с различитих узрока мора се одбацити. Из посматрања биља и животиња јасно је, да животне појаве корачају често с временом, с добом дана једне године и периодично се мењају. Зашто дакле не би била подвргнута снага (сила) правилноме мењању? Зашто не би било могуће таласање, произведено телесним развитком, па таласање, изазвано променом годишњих доба? Било, дисање, телесна