Школски гласник

Бр. 6.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 96.

топлота мењају се током дана. Није зар могуће шта слично доказати о телесној и душевној снази ученика? Нагађање је доиста дозвољено и допуштено. Упирем још на даљњи факат, којиније без важпости за нашу истражну методу: сваки ученик изражава при своме занимању њему својственн темпо, који избија нарочито при говору, писању, певању, ходању, забави, мишљењу итд. Но жалибоже ова теорија и наставна пракса није посветила како треба пажњу овоме гледишту и ова је околност доиста од оних узрока, с којих бивају ученици тако често просуђивани и зарад чега бива поступак с њима неуместан. Допустили смо, да се темпо ученика током дана мења и да у промени темпа при куцању спрам такта је видллва промена психофизичке енергије. Ово се нагађање показало потпуно исправно: покушајима нашим, што их је Лобзин у Килу покушао, и једногласним резултатом покушаја што су их предузели Др. Шојтен у Антверпену и проф. Леман и учитељ Педерсен у Кјобенхавну резултатима добивеним сасвим другим методама. При куцању спрам такта, што смо га као истраживачиудваразреда применили, наши су испитаници куцали руком након свакога сата у тросложној стопи, најбоље у дактилу (моји су испитаници били питомци учитељског семинара, младићи у добу 17—18 година) на меканој подлози која не бучи у темпу, што им се чинило најпримереније, најудобније и најугодније. Сваком ће ђаку надоћи примерени темпо лако сам по себи. Нека буде дозвољено навести овде најважније резултате, до којих смо дошли и који су по наставу и васпитање од великог замашаја. На темељу покушаја чињених са појединим ђацима можемо тврдити: 1.) Сваки ученик има одређену психофизичку енергију и одређени психофизички темпо који су подвргнути променама у сатовима, данима, седмицама, месецима и дакако годинама. Индивидуални темпо има важну задаћу код свију наставних предмета; али та је за-

даћа остала до сада несхваћена и неоцењена како би по праву вредило. 2.) Енергија свакога појединога ђака креће се током дана карактеристичним начином таласаво горе и доле. 3.) Таласаво гибање енергије у свију ђака изражено је са двема највишим тачкама, које се достижу у току од пре и по подне, између њих јавља се приметна удољица. 4.) Дневни максимум енергије достиже у многих ђака пре подне, у других по подне, у ретких тек у вече. 5.) Свакоме је разреду обележје одређен темпо и одређена психофизичка енергија. Овај темпо и енергија су подвргнути дневним, седмичним, месечним и сигурно годишњим променама, које су карактеристичне по сваки разред. 6.) Промена енергије у разредима јавља се током дана у таласавом гибању са два разговетна максимума, између којих се налази минимум. 7.) Максимум енергије разреда може да наступи пре подне или по подне. 8.) Енергија разреда у доба од 7 сати до 12 у свију седам месеци приближно је од исте вредности са енергијом разреда од 2 до 7 или је још надмашује. 9.) Енергија разреда у свију 7 месеци за време наставе по подне од 2 до 4 сата сасвим је иста или још већа, него лп енергпја за 2 наставна часа, која припадају таласавој у дољици у току од 7 до 12 или од 8 до 1 часа пре подне. 10.) Енергија разреда од марта до јула пада, иза овога пак почиње да расте, у октобру пак поново пада, на што ће опет да расте. 11.) Различити наставни предмети, одмор између појединих часова, недеље, светковине и празници, не могу да измене таласаво гибање психичке енергије, већ могу само мање више да ускоре или да спрече њено пењање или падање. Главне последнце нашега истраживања психофизичке енергпје — опредељење таласавога доба по дневнога у свим данима у години за дневне промене и таласасте удољице јулијскога и октобарскога за годишње промене — истраживањем што га је чинио Лобзин у