Школски гласник

Стр. 171.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 10.

се изнуре пре времена и пре времена подлегну или овој болести или другој каквој болести, која друге здраве људе не би могла сатрти, али њих ослабљене, измождене, коси као оштра коса меку травку. Ваш зато је франпуска болест п најопаснија што се утаји, прикрије. Болеснпк поверује, сам себе наговори, да се излечио и улази у брак. Такав брак показује још страшније боје, још страшније слпке. Невина, млада жена, која се до брака одржала у чистоти, прилази са светим узбуђењем свога младог срца н чистих страсти свом изабраиику и често већ при првом загрљају прими у себе ту опаку, страшиу и ружну болест. И на њој почне цветати тај бурјан од болести. И на њој се јављају низови гадних појава те болести. Ускоро остане тешка. Болест јој под срцем убије млади и нејаки заметак и она неразвијено евоје дете побацује из себе излажући свој живот опасности, дајој се .од разрањављене лешине зачетог детета отрујекрв, да ју, младу и невину, смрт својим палошем пре времена посече. Ну ако се дете живо на свет и донесе, носи са собом већ расцветану болест свога оца или семе француске болести, које ће се доцније расцветати и као перзонифицирана, оличена савест немо, али ипак речито прекорава свога родитеља, који га је већ у матерњој ложници унесрећио. У дугом току француске болести сви органи, сваки делић тела су у опасностн, да се разрију и угину. Ну од свих тих силних врсти болести, којима је мати француска болест, најжалосније изгледају болести главних живчаних средишта: сушење кичмене мождине и прогресивна, поступна узетост, лудило или мрак људске душе (рага1у818 рго§те881уа). Сушење кичмене мождине направи од болесника немоћно створење. Не може, да иде, прикован је за место, где га метну, потребит је сталне неге, пушта пода се и мокраћу и изметине своје, губи вид, тоне у вечити мрак, у слепоћу. Парализа је још гора, јер је и за породицу далеко опаснија. Парализу одма не може породица, да опази. Паралитичар на почетку своје болести почне без икаквог

логичног разлога нагло, да купује којекакве скупе а кроз непотребне ствари, неразумно потписује менице, спаљује вредносне папире и уложне новчане књижице. И док се утврди, да је болесник оболео од неизлечиве душевне болести, дотле је можда сву своју крваву муку п тековииу дугих година профућкао. И тако се онда цела породица подели Иа две стране. Болесник се крећо у лудницу, из које се жив и здрав никад неће вратпти а здрави се крећу у прошњу или у надницу и службу, да траже горка хлеба. Ово су, господо, читаве потресне трагедије, којима је писац француска болест, удружена са лакомишљеношћу и неразбором људскиМ. Ја нисам зато изпосно те црне слике и велике трагедије пред вас, да вас пладгам. Не. Те трагедије заиста постоје у животу и понављају се и понављаће се, све дотле док год људи не буду- у савесности својој потпуно строги и док се кроз људе ие пробије осећај оне велике одговорносШи, коју човек има нрема свом невином брачном другу, према својим ближњима и према свом потомству, које је наследник његових телеених и душевних особина. То наследство треба, да су добре, напредне особине, које му даје снаге за тешку борбу у животу а не разоравање снаге, одузимање сваког оружја још у матерњој утроби. То је рђаво наследство, то су лоши, невредии наследници, који ие вреде, не значе ништа за човечанство, за поједине народе. Њихов долазак је терет, баласт за расу, јер су неспособни за борбу око опстанка, То су ти што се деру на сва уста, да им држава и друштво помаже и то су ти, које разне болести прво покосе. Родољубн и филантропи могу само' искрено желети, да се оваки наследници што ређе јављају на свету, на попришту племените међународне утакмице. Шта је закључак из овога до сада реченога? Ништа друго, млада браћо, него чист п здрав полни живот. Уздржите се до брака. Сачувајте своју чистоту тела и душе, да изађете чили, ведра чела, са чистим срцем, без потај-