Школски гласник

Стр. 169.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 10:

оболелог човечјег тела може да пође за руком. Полних болести има три врсте: Капавац (гоиореа, трипер). мека рана (шанкер) и француска болест (вренга, господска болест, сифилис или луес). Мека рана нема јачег социјалног значаја, и ако за болесника значи гомилу непреспаваних ноћи, ииз непрекидних болова, гнојења у жлездама, која се операцијом, сечом хируршког ножа могу у ред довести. Еапавац је већ далеко гора и л^ућа болест. Већ прва његова појава је доста хучна: јаки болови, грозница, напони, слабаглад, брзо мршављење, несанице. Капавац не не прави само гнојавно запаљење у мокраћној цеви, него напада и све остале врло важне делове полних органа. Може, да уништи и полне жлезде и због тога мушкарци остају неплодни, штури. Кад се такви ожене, немају деце. Што су многе породице изумрле, што нису оставиле потомства, крив је често капавац. Таке изумрле породице су чист губитак за цео наш народ. Капавац може и да се рашири и даље од полних органа. Може, да нападне бешику, бубреге, бубрежне карлице. А то су све тешке, озбиљне, дуге, а често и смртне болести. Капавац може, да и зглавке нападне и због тога се зглавци укоче, не могу, да се савијају, те не могу, да врше ону задаћу, коју им је природа одредила. Таки болесници остану често и сакати у зглавцима и због те сталне мане морају многи и свој позив, да мењају, напуштајући своју каријеру и све лепе изгледе на успех. У таку незгоду често долазе, на пример, официри, који морају телом бити потпуно здрави. Узмите, да се незгода деси, као што се врло много пута и десила, да млад војнички часник са најлепшим изгледима за будућност и напредак у војничкој струци добије таку ману у зглавцима. Шта то значи? Значи, да се један млад живот, који је врло много обећавао, порушио, пропао. Тај сиромашак мора, да напушта-поље, на којем се могао високо попети. Мора, да пређе на другу струку, у којој је последњи и где га нови другови и колеге попреко гледају, јер се утутнуо, угурао

у њихов ред и потискује оне, који су се за ту струку од почетка спремали. Код многих болесника се капавац притаји, болови се изгубе и болесник мисли, да је оздравио. Не питајући лекара, напусти даље лечење и почне даље полно живети или се и ожени. И шта буде онда? Одговор је лак. Будући, да се није излечио, него је само у самообмани и заблуди, да се излечио, шири своју болест даље и преноси ју на сваку женску, па ма то била и његова млада жена, коју је из љубави, из правог, истинског одушевљења изабрао за свога вечног пратиоца и друга у борби за живот и заједници за стварање потомства. Јелте непријатна ствар? Ја одмах уз то могу додати: и врло страшна ствар, јер је капавац код женскиња далеко озбиљнија и далеко опаснија болест, него код мушкараца. Кад се капавац увуче, као што се врло брзо и радо увлачи дубље у полне женске органе, начини праву пустош. Уништи не само полне жлезде, него крај сталних, врло жестоких болова, особито о месечном чишћењу, запали и трбушну опницу, гомилу разних гнојења начини у трбушној дупљи, одели полне жлезде од материце и тако закрчи, и потпуно загуши пут природног одлева женских зрелих јајцади. Жена ослаби, увене, усахне, смежура се, збаба се, љута, пакосна. пре времена изгуби своју свежину, своју младост и сваку вољу за животом. Често јој никоје друго лечење не помаже, него тешка, велика операција, при којој се сви заражени, загнојени и разорени полни органи морају у целини из тела, да исеку. Жена се мора, да уштроји и тиме је престала бити полни створ. Капавац је од жене начинио бедно, разрушено створење, којем је затворен пут к сластима, којем је одузето оно, за чим свака жепа највише и с правом уздише: материнство и материнске радости, а то су оне радости које сваку жеиу праве свецем, то су оне радости, које одржавају човеков род на свету и то су оне радости, које се брину, старају за невинашце новорођенче, док га не извбду на пут, док од њега не начине човека, који се уме даље сам у животу борбом