Школски гласник

Стр. 196.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 11.

где се лошије говори српским језиком, ту су и у самом говору на погрешном путу и теже разумљива. Све су ово препреке које се морају уклањатн, с тога се с децом прво предузима вежбање у говору. Уче се правилно расматрати оно што им се покаже, питања учитељева иравилно схваћати, јасно и гласно изражавати се. У почетку задовољиће се учитељ, кад му дете и једном речи одговори, али ће их одмах навикавати да одговарају у пуној реченици, но увек јасно и разговетно. 0 једној стварн нека не буде много разговора. Деца воле промену. Ако деца изговарају речи везано на хитац, упознаће пх са правилним изговарањем, одсецајући руком при изговору сваке речи. Ако слогове не изговарају како треба, учитељ ће им показати и вежбати их у томе. Ако не уму да изговоре правилно неки глас или неке слогове, даће им учитељ повише таких речи да изговарају у којпма ће тај недостатак моћи иснрављати. Казали смо већ на другом месту, да учитељ треба да је упућен у фонетику, тако ће простим помоћним средством моћи упутити дете, на правплан изговор. Ако дете изговара т место к, учктељ ће му прстом или оловком (боље је ако има за тај посао коштани ножић) претнснути нредњи крај језика и изазивати га да у таком положају изговара глас к. Но и крај свег труда биће случајева да учитељ неће постићи да му дете нешто изведе, што је он хтео. У свему томе потребно је велико стрпљење, па по где кад и прекидање наставе и прелажење на друго што. Али тешкоће на које се наиђе узму се на око и увек се дотеривају, док се не постигне што бољи успех. Вежбање у говору обрађује се на а.) школским стварима; на пр. табла, скамија, пећ, таблица, сто; б.) на стварима што их учитељ донесе: на пр. јабука, сат, цвет; в.) на стварима што се у слици прикажу; г.) на стварима и радњама, што је све деци познато још од куће: на пр. како је у башти; шта отац ради код куће; шта мати ради у кујни. Са вежбањем у говору доводи се у везу и увођење у школски ред. Градиво за вежбање у изговарзњу кратких реченица. Школска соба. Ми смо у школи. Школска соба има четир зида. У овоме зиду су врата

(покаже). Ова соба има четири прозора. Тамо стоји орман. Ово је табла. До табле је стб. Пред столом су скамије. У скамијама седе ђаци. (Осим тога могу се ређатп реченице и о другим стварима у школи.) Столица. Столица је од дрвета. Столицу прави столар. Столица има четири ноге. На столици се седи. Столица има леђа. Табла. Ово је табла. Табла стоји на ногама. Она је од дрвета. Њу прави столар. Табла је црна. Она има четири ћошка. На табли се пише. Крвда. Ово је креда. Креда је бела. Кредом се пише по табли. Мачка. Мачка хвата мишеве. Она воле меса. Мачка се уме добро пењати и скакати. Мачка тихо иде. На прстима има нокте. Ноктима гребе. Голуб. Голуб има дугачка крила. Он уме добро летити. Голубови лете у поље. Тамо траже зрна. Голубови су чисти. Овца. Овца има вуну. Вуна је мекана и топла. Од вуне се ираве аљине. Овце су беле и црне. Овца је мирна. Овце пасу у пољу. Овца има јагње. Деца се играју с јагњетом. Кров. Кућа има кров. Кров је од црепа. Наш кров је од трске. На крову је оџак (димњак). Из димњака нде дим. На крову стоје голубовп. Дрво. Дрво има дебло (стабло). На деблу су гране. На гранама су гранчице. На гранчицама је лишће. У башти су дрва што роде. То еу воћке. Коју знаш? Породица Отац и мати су моји родитељи. Ко има брата? Ко има сестру? Ја имам деду. Паја има мајку. Родитељи ме волу. Ја њих слушам. Шта ради отац? Мој отац је ковач. Он кује чекићем. Наковањ је од гвожђа. Гвожђе се греје у ватри. Кад је вруће онда ее кује, Ја сам носио раонике. Мој отац је пекар . Он пече лебац п земнчке. Лебац се меси од брашна. Брашно с& самеље од жита. Жито се меље у млину (воденици и т. д.) Мој отац је ратар. Он оре њпву. Њива се оре плугом. Узорана њива се посеје. Шта ради мати? Мати нас умива и очешља. Она кува деци ручак. Мати спрема по кући. Она пере кошуље. Мати шије и крпи. Шта раде деца? Деца рано уране. Свако дете се умије. Ја се сам очешљам. Кад једем