Школски гласник

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 197.

идем у школу. Иутсм идем мирно. Сваком се леио јавим. Како се двца јављају? У јутру се каже: Добро јутро! Преко дан се каже: Добар дан! У вече се каже: Добро вече! Кад се јавим скинем шешир.

Ђорђв Глнбањпнн, професор у миру, горњокарловачкв српске учитељичке школе преминуо је 29. јуна (12. јула) о. г. у својој 73. години живота, после дуге п тешке болести у Загребу, у државној болници, где је бпо на лечењу, паје тамо и сахрањен па општем гробљу Мирогоју. Покојни Глибоњски рођен је у Сомбору и тамо је изучио основну, средњу и учитељску школу све са врло добрим п одличним успехом и по свршеној учитељској школи постављен је бно за учитеља на срп. осн. нар. школи у Старом Бечеју, 1862. год., а године 1870. буде и оп од срп. парод. цркввног сабора изаслат међу осталих девет срп. пар. учитеља у иноземство, да проучава устројство школа наиреднијих народа и да се усаврши у педагошкој и методској струци. Њему п пок. Мити Нешковићу додељена је на проучавање Дрезда (Дражђани) и околпе саксонске школе, те је и он по повратку своме после годину дана поднео свој опширан пзвештај о тамошњим просветним заводима и њиховом раду, што је нар. Школски Савет и у штампн издао. Године 1876. буде изабран и постављен за учитеља на новосадској српској вишој девојачкој школи, а 1878. године премештен за професора на горњо-карловачкој учитељичкој школи, где је све до 1903. г. службовао и за тим у мир прешао. За време свога учитељевања у Стар. Бечеју основао је 1875. г. „Просветну Задругу Српкиња" и био тајник њен све до одласка из Бечеја. У Новом Саду п у Гор. Карловцу заузимао се и живо учествовао у народним јавним нашим пословима. Писао је чланке у „Школском Листу" и другим стручним листовима. Написао је књигу: „Гимнастику" за основне и више школе; „Приповетке за децу" од Видемана у 72., 73. п 74. свесцп књнга за

народ, што је издала Матица Српска из задужбине Петра Коњовића а издао је и књигу о „Коњу", како се негује и подпже. Са својих је књижевннх заслуга биран за члана Књижевног Одељења Матице Српске. Покојни Глибоњски одужио се у пуној мери своме народу, који га је помогао, да дође до вишег степена наставиичке спреме и заслужио је, да му довикнемо: слава н вечан ти спомен!

Преглед књига. Проф. Владан Максимовић, Основни етички проблеми (из увода у хришћанску етику). Сремски Карловцп, Српска манастирска штампарија, 1913. Стр. 11 . Цена? Ми Срби православне вере веома слабо напредујемо и у Етици. Та је филозофска дисцнплина јако развпјена у Немаца и Француза а још внше у Енглеза и Американаца. • Етика је заиста од значаја по пашу народну педагогију, јер читав наш живот и није друго ништа до ли нека врста етичког рађања, развијања и умирања. Кроз наше народне умотворине провејава особити етички принципп, који се пн мало пе противе хришћанским и другим верским, етичким погледима. Па поред свег тог значаја наша је литература веома слаба баш у Етици. Ова књига г. Владаиа Максимовића таман је добро дошла. Она ће зацело побудити вољу у нашој публици за проучавање и расправљање етичких нроблема. Па шта је Етика? Она је синонимна са „моралном филозофијом", филозофијом онога што је право, ваљано у нашем кондукту, посгупању, владању. Према Канту, то је филозофија о „законима слободе" за разлпку од филозофије о „законима природиннм". По етнмологијп (гјО-схх, од гд'ос, обпчај, навика), етика је она област моралне науке која се бавп праксом, која се мери моралним законом. Енглез у своме делу: ЊМогу о/ Е1ћгсз (1) вели опет овако: „Извод овог термина донекле је варљив, јер (^{кхвс) је оригинално зиачила оно што се односило иа карактер за разлику од интелигенције... По Аристотелијанском гледишту, прва брига етичког испитивања је све што се обухвата под нојмом онога што је ултпматно добро .... за људе". Аристотело велп