Школски гласник
Стр. 186.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
Бр. 11.
усамљеност, као млада душа. Млада душа је — усамљена... Ко је уважава? Ко јој жели слободно непрнснлно развиће? Ко штеди и гаји те необичне клице „нових мисли" и „нових осећања", која су у њој скривена? Ко се стара о томе да се те клице развију у леп цвет? Нико... Около је густа шума, а у тој шуми за сваким стаблом крију се ловцп, ловци и ловци, а свуд у наоколо су замке, мреже, клопке, а не пружа се ни једна рука у помоћ, да је спасе од тих ужасних ловаца, мрежа и клопки, а рано или касно немоћна млада душа налази свог ловца и постаје му жртва. Да ли ће се то дуго продужавати? Није ли то неизбежно? Неће ли се изменити положај младог покољења у људском друштву? Неће ли му нико пружити руку помоћи? Неће ли му нико бацити даску за спасавање? Младо покољење „Будућност човечанства", чим га будемо боље штитили и гајили, чим нам већма буде драга његова слобода, чим га боље будемо чували од окова невидљивог ропства, тим ће човечанство ближе битн испуњавању свог истинитог опредељења. Остави те, који јасно виде, схваћају и знају цео ужас положаја, пружиће младежи руку помоћи. Треба викати, треба све звати, — све, којима је мила слобода Лзудске личности, слободна човечја душа, слободан ум, слободно осећање, слободна воља, — треба звати и спасти ту душу оданде, где лако може погинути, а треба самом младом покољењујасно показивати на те опасности, које га сретају. Пуштај све те, којима је мила слобода човечје личности, све те, који признају свачије право на сопствени слободан пут у животу, ■ склапају погодбу, уједињују се, да <5и помогли свима, у којих нема довољно снаге, да би заштитили право сопственог пута. Сви ви, који сте осетили ужас невидљивог ропства, у ком се налази душа огромне већине људи и пред којима стоји нам незаштићено младо покољење, сјединпте се, да бн спасли и сами себе и њега од ропства! Ви, људи слободне мисли, ви, тражиоци истине, сједините се, да збаците те окове, у које хоће да
вас окују, савите себе у тој или другој размери у власт, апсолутно, непроменљиве истине!... Пре много година је Маркс нзрекао свету свој знаменпт поклич: „Пролетари са свих страна, удружите се!" Он је звао људе плаћенике за рад, — рад, у коме се човек јавља робом, да се сједине, да створе царство слободног рада. Али тф беше позив за ослобођење од спољашњег, видљивог ропства. Наступило је време, кад смо дужни да позовемо људе ослобођењу од невидљивог ропства, у ком се налази њихова душа, и у ком се целог свог живота јављају оруђем у туђим рукама, мисле туђим мислима, осећају туђим осећањима, хоће туђом вољом. Настало је време оснаживања духа код свих људи, настало је време за све могуће робове, у области душевног живота, да кликну снажан поклич: „Ви, пролетери у духовној областп, ви, који се налазите у духовном ропству, сједините се, да збаците окове духовног ропства и да створите царство слободног, снажног духа, царство слободне личности, тражите слободно свој пут у животу и слободно идите по њему!" Борба с духовннм ропсгвом није мања, ако не већма важна, него борба са спољашњим ропством, а што се више снаге скупи за ту борбу, што се пре сврши духовно ојачање човечанства, чим се у вишем степену буде заштићавала и загарантовала слобода младом развијајућем покољењу, тим ће пре наступити време, кад ће спасти сви окови и сви облици ропства и кад слободно братство људи замени све форме насилног и принуђеног уједињавања један с другим. Али, позивајући људе борби за духовно спажење, у опште не предлажем им да напусте борбу за ослобођење економско, политичко и тако даље. Та борба за спољашње ослобођење такође је важна, а не да се старамо о њеном уништавању и устрањивању, него о томе, да би она ишла испод руке с борбом за духовно јачање и да не би пуштали њој у корак таква средства, која воде више или мање знатан број људи духовном ропству. Једном речју, циљ, задаћа и