Школски гласник

Стр. 270.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

с тога наше народне странке нервозно узимају то нитање у претресање. Јерархија је исто тако противна том ослобођењу. А затито? То се даде без коментара разумети. Један моменат баш из данашњих прилика ваља нам само истаћи. Учитељи у краљевини Србији нису појци, па им се не може због тога приписати неродољубље, јер што је Србија у последња своја два рата показала тако сјајан успех, без сумње, да је то велика заслуга и самога учитељства. Назирати дакле у разрешењу учитељства од појачке дужности, један нелојалан акт, скрозје неоправдано и неумеснаје бојазан, да би тиме Српству што нашкодило. Разрешењем учитељства од певнице нашло би свештенство у учитељству верног савезника на пољу народних послова, на којем су се често до сада баш због певнице разилазили. Тај заједнички рад створиће много више добра и користи народу српском, него ако се буде терало до крајности у непопуштању оправданих учитељских тежња с обзиром на одношај учитељства према црквн и свештенству. Ј-едан у-читељ.

Преглед књага и листова. Агсћју Гиг с!Је дезатш1е Р$усћо1одЈе. Негаив^е§е!)еп уоп Т)г. Е. Меитапп шн1 Т)г. IV. ЈУпТк. Приказујв Др. Паја Р. Радосављеви+1 — Њујорк. Њ/1 3—4. Е. Еиска: Баа Ггоћ1ет ејпег Сћагак1его1о^1е. Проблем карактерологије не сме се састојати у ситним резултатима једног правца духовног мерења. Он се мора бавити духом као функцијоналном (дипамичком) целином; карактер је „диспозиција индивидуалне пспхичке органнзације да прими импресије света око себе и да реагира на њих у једном опредељеном начину"; и наука о карактеру с тога заузима средње место између психологије и филозофије ваљаностп. Њезина је метода „(Не Ме1ћос1е (Је® зееНаећеп Уег8Шпс1ш88е8": п ако та метода има дефекте, који зависе од спецнјалног дара и не могу постићи тачност, она има ту корист, што је адекватна материјалу и сврхама карактеролоптје. Ако смо ради да саставимо програм науке, то у првом реду

морамо имати хоризонталну поделу људских карактера као наивне и рефлективне или „посредне"; у другом морамо имати вертикалну скалу, која се диже од „човека момента", чисто репредуктивни типус, на до продуктивног, стваралачког, оригиналног типуса скала чији су екстреми рецептивност или учење, и спонтаност или ,.Ег1ећеп". Персоналност је управо „КгаЛ <3ез Ег1ећш88в8", моћ формисања неформних и трансформно формисаног искуства: с тога је то ужи смисао него ли карактер, јер се то јавља као манифсстацијр „ећагак1его1о§18еће ОгцшШткИоп". Свесни садржаји, који се продукују са „Ег1ећш8кгаА ц тројаке су врсте: стваралачки (оснивачи религија), конкретни (уметници) и теоретички (филозофи). Ј. А. Сгћеогдоу: Ет Већга^ гиг дгаттаивсћеп ЕпћтГеМип^ с1ег К1пс1ег8ргасће. Ово је рекорд линовинистичког развитка (бугарски) двају синоаа Др. Георгева, професора у Софији. Рад је и засебно публикован у поменутој Мојмановој збирци. С. НгпзГ: ШеИ Бе§саг1;ев сНе ТЈеге 1иг ћеуи88Ио8? Декарт беше сигуран, да ее егзистенција животињског духа не може доказати, но, онјеверовао, да се неегзистенција такође не може доказати. Мерећи могућности он ипак није скривао своју рођену конвинкцију да су животиње без духа. IV. \\ г ип(ЈЛ: КгШвсће Каећ1е8е гиг АивГгао-етеЉос1е. Ово је Вунтов одговор на Др. Билерови рефлексије. После овога долази: Т. Е1оигпоу. Р. ТаЛате, Е. С1арагМе: УГте Сои^гев 1п1егпа1 <1е Р8усћо1о^1е. (вепеуе, 1907.); Е. М. ТЈг^ап: Б1е Р8усћо1о§1е т Атепка, II. Р8усћо1о§1бсће МеЉоЛеп. Свеска се завршује приказом књига (најважније: А. Кои>а1ешШ 6. §*оггш&'8 ЕМзсће СгипЛ(гадеп) и рефератима. Вапс! XII., НеЏ 1—3. К. ВпШег: Та1;8асћеп шн1 Ргоћ1ете т еЈпег Р8уоћо]о^1е <1ег Бевкуог^ап^е. II. Г Т ћег (тес1апкепгиваттепћап^е. Овојерад из исихолошког инштитута у вирцбуршком универзитету. У сваком току мисли, осим мисли самих, ми искусујемо „2\У18с1)епо;ес1аг1кНсће8 МЧавеп". То знање може бити двојако. Оно се може састојати из свесних односа напрама проблему, напрама претходним ироблемима, напрама другој мисли серије, напрама мисли изван серије, напрама критичким меродавним ме-