Школски гласник

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 263.

ЖИВЧПНИ СИСТЕМ КПО ФУНКЦИЈЛ ДУШЕ. ВВСП ВРТИПРПШКИ; учитељ. — МОДОШ. Есенција душе, још није потпуно расветљена. Назори психијатера и психилога, о томе су врло различити. Но и ако су им иазори о есенцији душе различити, експерименталним путем, ипак су успели објасиити, да постоји извесиа веза између психичког п физичког живота, која се огледа за читаво време човечијег живља. Радост, бол, туга и т. д. као стања душе наше, огледају се и на телу. Тако исто, физичко напрезање, умор и т. д. проузрокују извесну промену и у души. Живчани систем, служи дакле као веза између психичког и физичког живота. Што је исти савршенпји, тиме су и функције, појединих органа психофизикума, савршеније, папредније. Мишљење, да од квантума мозга, као и од капацитета лобање, зависи интелигенцнја некога индивидума, посве је неосновано. Научно је потврђеп факат, да интелигенција зависи, од квалитета мозга, као и од браздица и вијуга, које се на церебралном кортексу налазе. Када се дете роди, мозак му је у почетку глатак и питијаст. Бразде и вијуге, доцније се рађају. Исти је процес и код животиња. Има животиња, у којих је мозак са свим глатак; а има и такових, у којих је мозак пун браздица и вијуга. Од квалнтета браздица и вијуга завнси душевна снага дотичних животпња, Исто је то и код човека. Код идиоте, како церебрум тако и церебелум јесте глатак, или се тек нешто браздица и вијуга налазе. Код човека са великом интелигенцијом, нарочито церебрални кортекс је пун браздица и вијуга. Мозак у новорођенчета, посве је прнмитиван. Неврологија учи, да је човеку рођењем одређен број ћелијица на мозгу, и да се тај број повећати не може. Оне се .једино могу васпитањем развити, оснажити, а никако њихов број повећати. За нас педагоге од врло велике важиости је, да знамо опширније о церебруму (великом- мозгу), церебелуму (малом мозгу) п о продуженој кичменој мождини, који скупа чиие живчани систем човеков.

Из централног живчаног система, разгранати су живци кроз читаво тело човеково, који су двојаки: сензорички и моторички. Оензорички живци одводе утиске спољашњега света у мозак, а моторички одводе из мозга на поједине делове тела. Како сензорички тако и моторички живци укрштавају се у телу; т. ј. оне индивидуе, које покрете изводе левом руком, код њих се моторичке ареје (поља) налазе на десној хемисфери фронталног церебрума; оне индивидуе, које покрете изводе десном руком, код њих се моторичке ареје налазе на левој хемисфери фронталног церебрума. Деребрум као центар васколиког психичког живота човечијег још није потпуно испитан. Пспитан је само један део његов. Церебелум у опће није испитан. Сви рефлекси обављају се у продуженој кичменој мождини, без учешћа церебралног кортекса. Такови су рефлекси: дисање, гутање, кашљање, кихање и т. д. Од особите велике важности је, да знамо, где су поједине ареје, на церебралном кортексу локализоване (смештене). 1.) У фронталном делу церебралног кортекса локализоване су моторичке ареје. Када се дотичне ћелијице повреде, човек изгуби способнест за покрете. 2.) У окципиталном (потиЉачном) делу церебралног кортекса локализоване су визујелне или оптичке ареје. Када се дотичне ћелијице повреде, човек изгуби способност за гледање, и ако је око нормално. У темпоралном (слепоочном) делу церебралног кортекса локализоване су авдитивне или акустичке ареје. Када се дотичне ћелијице повреде, човек изгуби способност за слушање, и ако је периферијски део уха нормалан. А сад, да видимо у чему се састоји образовање чула? Образовање чула, не састоји се у развцјању периферијског дела ока, уха и других органа за покрете, него у развијању, оптичких, акустичких и моторичких ћелијица, на церебралном кортексу. Дете се само, опда може правилно васпптавати н образовати, ако су му