Школски гласник

Стр. 264.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

ћелијице на церебралном кортексу нормалне. Ако су оне ненормалне, никаково васпитање ни образовање не може помоћи. Ту не би могао помоћи ни систем француског матернјалистичког филозофа „Хелвеција" који и сувише прецењује васпитање. Научним испитивањем доказано је, да су најженијалнији људи имали јако развијене, оптичке и акустичке ћелијице на церебралном кортексу. У колико мозак више функционише, све се више троши његова материја, због тога је преко потребна рана, која долази од крви. После сваког психофизичког рада потребан је одмор, који надокнађује, ону материју, која је радом утрошена. Школска деца, обзиром на то, што им је мозак неразвијен, након психичкограда од 7-2 сата већ се уморе. Овај је факат експерименталним начитж>м испитан, те због тога ни једну методичку јединицу, не би Шребало вигие предузеШи од х / 2 саШа. Предузима ли се више, лако може наступити психофизичко умарање, те ће деца апсолутно неспособна бити, за даљи психички рад. Експерименталним испитивањем, доказано је, да је, психичка енергија код деце, најјача ујутру, а најслабија после подне. Из тога разлога, теже наставне предмете, — који окупирану пажњу дечију захтевају — предузимати ваља пре подне, а лакше предмете, после подне. После свакога наставног предмета, ваља давати деци паузу од 5—10 минута, за време које треба да се одмарају, по могућству на свежем ваздуху. Ни пошто им се не сме дозволити да се за време одмора баве психичким радом. Нека деца слободно уживају благодати одмора и природе. Како је живчани систем, по душевни развитак дечји, од еминентне важности, с тога морамо пазити, да се исти ни у чему не повреди. Пази ћемо тако ако деци, приликом наставе, пружамо таку душевну храну, које ће их заиста душевно хранити, и која ће им у каснијем добу живота, од велике користи бити. Прави идеал васпитања и образовања, у народним школама постиће се по мом мишљењу:

1.) Ако наставници својски пригрле експерименталну педагогију, те научно испитивали буду васпитне објекте. 2.) Ако се из наставног плана, већ једном истисну оне силне апстракције, које заиста служе, на штету психичком развоју дечјем. 3.) Ако се већа пажња обраћа развијању дечијих чула и дечије активности. Експериментисати, децу проучавати и према испитним резултатима, педагошки поступати, треба да нам је наставничка девиза. Модош, 24. јула (4. августа) 1913. год.

Стоиједногодишњица ПРВЕ СРПСКЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ. Прве четири године у Сентандрији, Оснивање орпоке учшељске школе у Сентандрији. Њено уређење. — Отварање школе. — Рад у школи. — Разрађивање наставнпх предмета. — Долазак Исаиловића. — Похвалнп декрет Несторовића. — Испптна комисија за професоре румунске учпт. школе. — Израда уџбеника за пародне школе. — Тежак живот ученпчки у варошнцн. — Оснивање ђачке трпезе. — Пример другарске љубави. Први литерарни рад. — Првп учитељски испит. — Измена -наетавног плана. Онемогућен останак у Оентандрији. — Премештај шкоЛе у Сомбор. Највећи успех Несторовнћевих школских рефорама истиче се у отварању стручних учитељских школа за иравославно српско, румунско и грчко становништво краљевине Угарске. По његовом предлогу српско иравославно „педагогическо заведеннје" требалоје да се отвори у Сентандрији, румуиско у Араду, а грчко у Пешти. Царскп указ је за то потписан 12. јуна 1812. године. Несторовнћ је најпре пристугшо отварању српске учитељске школе у Сентандрији. Ваљало је прво наћи за школу потребне наставничке; но, он их је још пре пробрао и добпо од њих пристанак. Они су царским указом брзо постављени. Избор је пао на Павла Атанацковића, свештеника сомборског, Кузмана Јосића, учитеља пештанског п Василија Булића, свршеног медецннара, родом из Врбаса у Бачкој. У ту професорску колегију је требао да уђе и Лукијан Мушицки, кога је митрополит Стратимировић. као придворног калуђера задржао за професора карловачке богословије. Мушицки је већонда