Школски гласник

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЛЛАСНИК

Стр. 265.

био истакнут својом одличном спремом и песничким даром. Отпмање Мушицкога из групе првога наставничког колегиума, био је први израз зловоље и сурњивости митрополитове према тој новој школи. Тројица постављених професора су се још с јесени 1812. г. доселпли у Сентандрију, да учине све припреме за отварање нове школе. Сентандрија је у оно време била јача српска православна општпна. Како је то била нрва резиденција патријарха Арсенија III. Чарнојевића, а доцније н столица владике будимске епархије, подигоше у њој имућни насељеници српски седам православних српскпх цркава. Поред земљорадника п внноградара, Сентандрејци су имали и много богатих трговачких кућа. Општииа Сентандрејска је уступила учнтељској школи леиу двоспратну зграду крај своје Благовештенске цркве и најнужнијим школским намештајем инсталисала. Уређење школе је било овакво: трајање наставе је предвиђено за иетнаест месеци, подељенпх на трн семестра ио иет месецп. Од ученнка се тражила претходна спрема од четири граматикална разреда тадањпх латинских школа. Ученицп с мањом спремом/ако су неко време билп као учнтељски номоћници у праксп, полагали су пријемни испит. Поред све с-воје зловоље, да се пе замери царском Двору, морао је мптрополит Стратимировић расписом објавити, кад ће се школа отворитп, и позвати свештенпке, да младиће, који су се хтели у школу да уписују, о томе известе. Тако се за први семестар те јесени нрпјавио за уиис 21 ученик. Успех је био преко очекивања, јер се сем граматиста пријавило п више слушалаца поетике и реторике* па чак и три правника. У наставни план су ушли ови нредмети: педагогика и методика, отачаствена историја са земљописом „славенска" граматика са стнлистиком, алгебра с геометријом, немачки језик, катихетика с црквенпм певањем и типиком. У нрви мах је учињен овакав распоред предмета на наставнаке: педагогику, методнку, отачанствену историју имао је да прими

* Н. Ђ. Вукићевић. Из прошлостп срб. педагогиума. — Школски Лист год. 1867. бр. 2.

Павле Атанацковић; словенску граматику са са стилистиком Кузман Јосић; алгебру, геометрију, земљопис и немачки језик, Василпје Булић, а катихетику и црквеио певање с типиком, Лукијан Мушицки. Кад је овај задржан у Карловцима, примио је предмете вероучнтеља Павле Атанацковић, а остале иредмете, поделише друга два наставника између себе. Та подела је остала за први семестар 1812.—13. године. Директуру је у заводу задржао за се Урош Несторовоћ, краљевски саветник н врховни управнтељ. народних православних школа у Угарској са д-ром -Јованом Берићем, секретаром школске депутације у Пешти, а унутарњим пословима школе, руководно је сениор у колегији, која је првог семестра за то нзабрала Кузмана Јоснћа. Кад је тако све спремно било, школа се отворпла 3. новембра 1812. године. То се извршило великом свечаношћу, на коју је дошао не само Несторовнћ, као главни школски директор, већ и све што је тада у Будим-Пешти представљало српску" интелнгенцију. Сем тога су се у Сентандрији скуиилн и изасланици из других оиштина у којпма је опозпцпја митрополиту Стратимировићу била јача. Отварање те школе био је триумф опозиције, те је прослављено и по другим општннама јужне Угарске свечаним благодарењем по црквама. По тадашњем обичају, тако важан догађај није могао у оно време проћи без китњастих беседа, химни и ода. Свечани говор држао је сам Урош Несторовић, главни директор православних националних школа у Угарској. Он је штампан и раздаван ради агитације по народу. После тога је отпочео школскн рад. Детаљног наставног програма немамо, но п сам наставни план истиче тежњу оних, који школу основаше у смеру, да народ дође до учнтеља с темељнијом стручном спремом, да се тим путем дође и до бољег усиеха по народним школама. Школа је отворена у времену, кад још не беше чисто народне књижевности. Несторовић, а и сви наставници те школе, беху уверени, да се просвета у народу шири народним језиком. Но правила „просто народног" језика не беху још сређена. Ученп архимандрит Павле Кенгелац буни се, да пише „по правилима баби Смнљани". Српска граматика није постојала и зато се у школу