Школски гласник

Стр. 266. увела словенска; за њу се поставља нарочнти наставник, и без сумње јој је, дат и већи број часова. Држало ее, да се без знања словенске граматике, не може постићи литерарно образовање. Српска књижевност у оно време није била народна, већ „славеносербска," и то полутанство је, крај све добре воље ирвих наставннка српског педагогиума, ометало рад и успех у школи. Сви су били убеђени, да у националној српској школи треба предавати на народном српском језику; али, они су ипак ;предавали на словеносрпском језику, а на том су језнку и писали. Исто тако су били неодлучни и у правопису. У свему су у литерарном раду ишли за Доситијем, но то још ипак не беше прави српски, народни језик. У наукама ннсу били заостали, шта више, бнли су н модерни. Педагогика се. предавала по д-ру А. X. Нимајеру, који је од немачких писаца први поставио на научну основицу н довео у сагласност с Кантовом филозофијом. За овим писцем се Урош Несторовнћ одушевљено заносио, истичући га као ауторитет чак и у својим агитационим посланицама, којима је за ову школу пропагирао.* Вез сумње је, да је он, чим је почео радити на оснивању српске учитељске школе, из тог дела на немачком језику извео оно, што је сматрао за довољно, да уђе у уџбеник недагогнке за ту школу, и да је тај рукопис поверио наставницима школе да га преведу на тадашњн словеносрпски језпк. Они су тим били готови још 1813. године. Педагогпка се дакле у тој школн предавала одмах на научној основи, на коју јује ноставпо др. Нимајер, директор Франкеовнх завода у Германији, али се превидело, да је пре тога ученике ваљало упознати и с основима психологије и логике, јер је без тога разумевање научне педагогике отежано, да не рекнемо, немогућно. У отачествену иеторију, улазила је само историја Угарске. Грешка је била, што се историји српског народа није обратила већа иажња. Тим је школи био одузет српски национални карактер. Земљоппс се учио цео: математички, физички и полнтички. На крајеве, у којима * Андра Гавриловић је један од тих агитационих циркулара у пзводу саопштпо у Летопису Матице Српске кљига 299. у чланку: о раду Уроша Несторовића.

Бр. 15.

живи српски народ није се обраћала довољна пажња. У почетку је уведена алгебра, и геометрија, што значи, да се претпостављало, да ученици морају бити довољно спремни из просте рачунице, пре но што се приме у школу. Од страних језика у почетку се предавао само немачки, што потпуно одговара тадашњем централистичком режиму, који је Мађарском управљао из Беча, Мађарски је језик тек доцније уведен у наставне предмете. (Наставиће се.)

У корист организовања. Како је рад паш са много страна угрожен, чнсто и јасно је, да ради осигурања успеха, — односио се он на школски, организаторскн, или други који рад од нашег, или народног интереса, — морамо желити, да све сметње уклонимо и стално уклањамо. — Из искуства пак знамо, да се више пута скрше најбоље снаге појединаца у сузбијању тпх сметња, па без успеха. За то: ако нам је стало, да штедпмо своју снагу за много племенитији рад н, ако хоћемо, да за сигурно сузбијамо сваки нападај и сметњу у нашему раду, тада имајмо на уму оне свете речи: „удруженим силама велика се дела стварају, а расцепкане снаге подлежу и пред најмањом опасношћу!" Након одржане митрополнјске скупштине, сваки наш брат, који је био загрејан идејом уједнњења наших раскомаданих снага, готово да сад губи веру, да ће се тежња наших организатора, — међукоје у прву реду убрајамо покојног друга Ђуку, — остварити. Школски Гласник, проглашен је на митрополпј. учит. скупштини органом. Па шта видимо? Видимо, да он једва живп. Или је мањи број претплатннка, ил' сарадника! Престанком Школ. Гласника, потписали би сами себп сведоџбу умне сиротиње и неспособности за организационн рад, који је данас захватно чврста корена чак и код оннх, којпма је позив чишћеше градскпх путева. Па није довољна ни сарадња, па ни нретплата, ако се срески зборови око свога органа не окупе онако како се то захтева. Ето узмимо данашње прилике. Држе се јесење седнице појединих среских зборова, па ни од куд а ма речце о раду

ШКОЛСКИ ГЛАСПИК