Школски гласник

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 267.

њихову. Та ако ничега ради, а оно ради одржавања толико потребног контакта, ваља да су сви срески зборови иу времену међу седницама у непрекидној вези преко свог органа, а некмоли тек за време зборисања. Од колике је потребе та веза међу нами, није потребно говорити, јер ми свито осећамо и то у моментима, кад нас почну немилостиво запостављати, цедити и закидати. Стога браћо, ако вам је стало до себе, знаћете шта дугујете према носиоцу идеје организације, — свом листу. Време би било, да све напредно учитељство скочи на ноге, те да се одушевљено похвата у своје коло, где ће сазнати и то : ,;да прут много у снопу броји; да је нејак, кад сам у гори стоји!" Јављајте се! Јављајте сваку ситницу из свог живота и у школиина домуи ван овнх, како би имали прегледнијег правца о раду, који нам предстоји и, дакад затреба, станемо на бранич сви за једнога, а један за све!

Учитељство. 25. п 26. августа о. г., прославио је братски нам савез југо -словенских учитељсиих друштава у Аустрији, своју 2б годишњицу у белој Љубљани. Око Уз9 часова одржана је прво седница управног одбора савеза у дворници учитељске штампарије. У 3 часа по подне, одржана је скупштина. Скупштински рад, био је испуњен административно-управним предметима. У 8 часова у вече, био је јубиларни концерт у дворници народног дома. На концерту је заноспо лепо и прецизно певао мешовити хор учитеља и учитељица Други дан, одржана је свечана прослава у народном дому. У 10 часова, отпочета је та прослава поздравом председника Л. Јеленца, уредника „ШМјвко^ Тоуаива". Иза градоначеоника, који.је добродошлицом поздравио госте и честитао славље, говорпли су поздравне говоре: Подпредседник главног одбора учитељског удружења из Србије, г. Д. Соколовпћ, а после њега изасланпци: Хрватског, Чешког и Моравског учитељства.

Свечана седница ова, завршена је расправом Богдана Скале учитеља из Прага: „Учитељска грађанска слобода и слобода његовог уверења". После седнице, одржап је банкет. Словенско учитељство, ујединило се иницијативом „збора учитељског друштва за Крањску" приликом одржане му скупштине, 24. септ. 1872. г. у Љубљани. Тада је тај збор, претворен у „Словенско учитељско друштво са седиштем у Љубљани". Прво учитељско друштво, основано је у Корушкој 1866. год. са 14 чланова. За овим, основаше се друштва у Дравберци, Циљу и још неким крајевима, а 1869. год. основа се и збор учит. друштва за Крањску у Љубљани. Сва та друштва, радила су оделито једна од других, те без потребна контакта и заједнице — како је по несрећи код нас још н данас — не могоше показати Бог зна колико стварнога успеха. То увидеше сви, а нарочито збор крањских учитеља, те положише први темељ оснпвања толико потребне заједнице свих учитеља југо-словенских. Све до 1887. и 1888. год. није зграда савеза учитељства тамошњег била као што ваља учвршћена, зато је Антоније Брезовник, председник цељског учитељског друштва изнео нредлог, да се југо-словенско учитељство реорганизује по примеру савеза немачких и хрватских учитеља. Он износи и идеје, око којих би се имао кретати рад удружења. Те идеје су ове: 1. заштита и одбрана сталешких интереса; 2. установа друштва за помоћ словен. учитеља; 3. подизање словенског учитељског дома; 4. издавање педагошких књига п организовање књижница за словеначку омладину са установом једног јавног заједничког гласила за пропагирање школских и сталешких интереса. Седиште савеза је у Љубљани. Чланом савеза, може бити свако словенско учитељско удружење са сличним задатком главног савеза. Савез је последњи пут год. 1909. модифицирао своја правила.

: Нупџјте српскЕ шИолсне жигицв. ј