Школски гласник

Стр. 268.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

Из праксе. школски ИЗЛЕТИ. Пише ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ. Да је учитељу у раду одређен известан циљ а за иостигнуће истог да има одрешене руке; да ннје везан за одређену наставиу основу — он би се много слободније кретао, постигао би више успеха него што га постизава по одређеној „маршрути" данашње застареле и несавремене школе „учења." У том случају би учитељ сам себи бирао средства за постизавање одређеног циља: метод, граднво, па чак н време. Не би бно стално везан за одређене часове у поквареном н загушивом школском ваздуху, него између осталог могао да се што више креће по слободи са својим ученицима, да ју заједно са децом употреби у своју и њихову корист. Проучавао би свестрану н божаствену природу, што бн постпгао помоћу шнолских излета. Има две врсте школских нзлета: иоучних и забавиш. Поучни пзлетн стоје у служби извесне наставне сврхе: очпгледне наставе за проучавање земљописне, природописне и историјске науке, којом приликом ученици прикупљају своју науку искуством а при том уче, те прикупљено градиво могу да и употребе, прошире и удубе се у њега. Забавни излети нису одређени строго за рад, него више за забаву, разоноду и здравље и од васпнтно-здравственог су значаја. Песталоци вели да је „очигледност апсолутна основа сваког сазнања," што за поучне излете значи, да су они неоспорна потреба за школски рад. Човек се образује тиме, што асимилује све оно, што је видео, расматрао, н што је у њему пробудило интересовање. Дакле очигледност мора бити и за дечје образовање основа. Стога школски поучни излети треба да заузимају једно од првнх места. Шта пмамо пре свега да посматрамо при нашим проучним излетима ? Нашу околину и богату грађу у њој: њене производе, земљописни јој положај, корисне биљке, животиње, гојење стоке, усева, биља и т. д. То значи, да би пре свега имали да уиознамо наше ученике са околином места где станују, да упознају путеве, земље и ливаде, реке, планине, долине и изворе, чиме би до-

били основне појмове из земљописа. Одма у вези са тим може се обрађивати и природопис (концентрација): ту су лепе ливаде, њиве, виногради, воће, цвеће и дрвеће, разне птице и остале животиње, које нам дају велику и богату грађу, да деца што боље упознају природу, њене днвоте и корист њену по човечанство. Разуме се, да при данашњем систему, учитељ не може употребнти много времена на ове нзлете, али после тежег школског рада, при лепом и згодном времену — свагда је по који излет на свом месту. Од учитеља се не може тражИти да он те излете врши у ваншколско време, јер је доста оптерећен школскнм радом — него их има баш за време школских часова приређивати, — пошто значај школских излета одговара циљу школског рада, те такове излете не може учитељу нико замернти. Само се по себи разум.е, да би те излете учитељ имао да ириређује систематски, да напред зна, где ће шта радити, па и сам да је добро спреман за исте. Мора се строго пазити на ред и дисциплину а учитељ треба да је свестан своје одговорности за сваки случај, па да је на све обазрив и пажљив. Овакови излети би заменули систематску наставу, која се код напреднијих народа врши, а који се код нас, усљед познатих несређених просветних прилнка, односно неприлика никако не може завести, јер ни ова редовна, одавна постојећа и потпуно застарела у многом нн приближно нема на расположењу оно, што изискује модерна и нанредна школа. Стога би школски излети само допуњавали једну потребу и празнину у нашем школском животу. Та и онако је жалосно и никако не одговара дечијој природи, што деца сатима седе затворена у поквареном школзком ваздуху и тиме су одстрањена од природе, извора њихова живота, а наша је дужност, да том недостатку бар у неколико задоста учинимо. По овоме бн учитељ, — који хоће да приређује поучне и забавне излете — имао да зготови план својих излета, да сам себе спреми за њих а код деце изведе основу и предспрему, да о свему, о чему ће се радити имају основне појмове.