Школски гласник

Стр. 285.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Вр. 16.

теља служише до њега бадава по 1 годину дана — не гласа.) После донесеног решења, вели један скупштинар: „Па нека га и затворе; ми ћемо јој давати стару плаћу, а опа нек се шета." (Смех.) Прелази се на дневни ред. Председиик пита: „хоћемоли људи слаВ1ГТИ?" „Аха, тако што год!" веле неколико њих. „Б па како ћемо ?" питају опет другн. „Па да купимо вина", веле трећи. „А колико?", иита председник. „Четир акова", виче једна страна. „Седам". викну јаче друга страна „Четир! седам! седам! четир!"... чују се узвици, сва школа вре. (Скупштинари, готово да се нокикају, јер су подељени у две странке, иа једна другој пркосе, а како се лепо сложише кад беше реч о забавишту!...) „Мир браћо!".. опомиње презеш." „Немојте да се завађамо око тога!" Мало ирезешов углед, мало оно звонцета, а мало и појачи глас презешов, — сачпнп •тишину. „Е на како ћемо „нрезешу", кад ето нема слоге?" нита један. „Лепо! да не би вређали ни једне, нп .друге, — донећемо и 4 и 7 акова!" вели презеш. Та „Соломонова пресуда" одушеви све присутне, те се бурно поздрављајући презеша — разиђу. Учитељ као управитељ. Отпочела предавања. Зашлисмо већ и у октобар, а школа неоправљена, неокречена неумивена. Управитељ тражи, моли, прети, јавља вишој власти, а ова наређује, па позпва управитеља, да путем шк. одбора за 8 дана пошаље извештај о извршеноме, али све бадава. Кад је већ управитељу досадило, а он нађе жену; пошаље је у дућан, где црква пазари да купи четку; да новаца за креч. Жена кречи, а на послу је затече „касир". Настаје чудо и покор. Како је смео управптељ? Ко је он? шта мислиш!.,. купио четку; најмио жену, на наш рачун!.. ко ту заповеда ?.., Жена се унезверила, па не зна шта ће, али ипак доврши посао. Но, кад је дошла код

„господар касира" по новце, — отера је овај с речима: „Иди, па нека ти плати онај, котеје иогодио!" И, сад да нисмо поноснп, што имамо толику власт!...

Преглед књага и листова. Агсћју Сиг сЛе деватт^е РбусИо1одЈе. Негаив&е§-ећеп уоп Т)г. Е. Меитапп ип<1 Вг. II': ШгГћ. Приказујо Др. Паја Р. Радосављевић — Њујорк, Експериментална метода оеше четверострука. 1.) Дескритивни наслови објеката, или карактернсање концепција у именичкој форми читани су у паровнма: меморија мпслп после је мерена са Милер-Пилцекеровом методом правих асоцијација. 2.) Читана је реченица; после, пошто се прочитао број других реченица, долазп друга реченица, која захтева нрву као своју надопуну мнсли: посматрач мора да оппше да ли и како се репродукује мисао прве реченице. 3.) Читају се две серије ироверба: посматрач (односнд субј.екат) има да каже, да ли га број друге серије потсета на штогод слично у првој серпји. 4.) Чита се серија реченица: сада се даје једна реч, па се описује меморија, коју је она побудила. Аутор. назива те процедуре методе парова мислп, комплеције, аналогнје п речи хваталица. Своје резултате сабире аутор у три главе: 1.) Полазна тачка сећања може бити мисао плп чуство или идеја, или нак део или моменат мисли. Не поетоји ћевоп<1егеу Ег1е1)швсћагак1ег", којп одговара садржају при сећању; проблем лежи много даље, у „ШсћЈии^ 11еа Оес1апкепГог18сћгШ;е8". 2.) Сећање може бити двојако: механичко или иретативно (асоцијацнји мисли), и свесно шш идејално. Идејално сећање неповлачи за собом оживотворење пређашњег искуства; знање о финалном смислу (свест сличности, контрасту и т. д.) може бити овде примарно, а знање о односу финалног напрама првом смислу јесте само индиректно и секундарно; ту постоји још и мање или внше дефинитивно локалисање финалног смисла. 3.) Процес самог сећања, откриће вербалне формуле одаје два јасна типуса: мисао може доћи касније него ли речи, или мисли могу бнти готове а речи