Школски гласник

]>р. 1т

ШКОЛСКИ ГЛЈ1АСНИК

Стр. 286.

се за то морају тражитп. После овог аугор додаје: ХасМгад: Ап(л\'Ог(; аиГсКе уоп \\ г . \Уигк11: егћођепеп ЕЈп\уап(1е ^е^еп <116 МеЉосГе 1ег ВеШв!ћеоћасћћгп^ ап ехрег1теи1е11 еггеи§'1еп Ег1ећп18»еп. То је одговор на Вунтову критику о Аиз/"гадететос1е: По умерности и логпци Вунт као да је на бољем путу; какво ће бити држање од стране психолога — да ли ће елаборатна психологија мпшљења вирцбуршке школе издржати у будућности и у даљњпм експериментима— 1 то је тешко сада унапред казати. Ј. '8еда1: Шег с1еп Кергос1ик1тп81ури8 ип(1 (1ав Кергоскшегеп Гоп Уог §(;е11ип^еп. Аутор велп, да се детерминација репродуктивног типа не мора осннвати нити на превалентности извесног модалитета идеја у свести, нити на диференцијама (интериндивидуалне или интраиндивидуалне) у живости идеја, већ више у односу репродукције напрама многоструким подацима перцепције. Аутор је радио са словима (трострука могућност репродукције), тоналним материјалом и покретима (двострука могућност), речима конкретног карактера и (за живахност боја) са геометријским фнгурама и бојама. Он објашњава репродуктивни тип с1игсћ сће вШгкеге Рег.-зеуегаИопв ^епЈеп/. \\е1сће с!1е с1еп Тури8ће(ћп §епс1е р8усћорћу818сће БЈбробШоп аи82е1сћпе1". Факат, да посматрач прппада извесном типусу ствар је само идеационалне дннампке; то не дозвољава никакву ннференцију с обзиром на било које својствености идеанцпје (на пр. интензитета идеја). I/. Ж ^едогозку: ВеИга^е ииг ехрег1теп1е11еп АебЉеИк. Ово је пзвешће о експериментнма са линијама, геометријским нацртима, колорисаном и неколорисаним фигурама, предузети у интересу методологије и „директног" фактора у естетском суђењу. Метода, с којом се аутор служио беше серијална метода, метода компарације парова, метода прилагођивања, и једна форма методе избора (серијална метода) са реакцијом руке. Аутор налази да директан фактор игра врло важан део у естетском држању: у експерименталним стањима. То може бити прост услов естетског уживања; а у уметностима то се огледа у настојању да се постигне аранжовање, симетрија, пропорција. Као и релативни фактор то може бити компромис многих различитих мотива. Серијална метода има ту предност,

што се служи васколиким естетским материјалом; метода комиарације парова захтева елеминацију просторног грешења и подједнаку поделу иажње. Друге конклузије јесу ове: уживање у симетрпји зависи правилности импресије, јер посматрачи реконштруншу ф к гуру у идеји; елементи п закони естетског ес{)екта обично се огледају у лабораторним условима, тако, да је могућан аргуменат за актуалне радове уметности; естетско примање и одбијање не да се посве идентисј^иковатн са угодношћу — неугодношћу. Ј. Т јш Љ: 1Јћег 1а88 УегћаИпхв «1ег ећептегкћсћеп 1Јп1ег8сћ1с1еп аиГ (1ега 6ећ1е1; 1ег орИзсћеп Каит\таћгпећпшп °Ј. Год. 1900. Др. Амент публиковао је (из вирцбуршког лабораторијума) експерименте о визујелпом и аудитивном интезитету, који хоће да докажу како управо приметна диференција расте са апсолутном вредношћу надражаја. Додуше, резултати беху неједнаки; они нису примљени од стране Ебинхауса, Лемана и Тиченера; њих нису потврдили ни експерименти у Милеровом лабораторијуму (Гетннген). Др. Милер тврди, да је неопходпа конкомитантна интроспективна анализа. Наш аутор понавља и проширује Аментове експерименте у сфери визујелне просторне перцепције. Он изнсси (1.) компаративни рад са кружнпм иовршинама, које су се просуђивале као површине; (2.) контролне експерименте (два круга дата а трећи се просуђивао); (3.) компаративни рад са кружним површинама чији вертикални диаметри беху објекат просуђивања; н (4.) контролни експерименти (три су круга дата, а четврти се просуђивао). Пажња је поклоњена модусу суђења, н разликовани су различити тппуси (суђење са диференцијама, односима, степеном кохезије). У главном потврђен је Аментова конклузија за интензитет и Ринчов закључак о временитим интервалима: управо приметна разлика није стална. Тај је резултат независан од модуса суђења, па с тога изгледа означује праву компаративну компарацију осета (дакле, против Милера и Липса). А. А. пгппЂаит: ХЈћег (Ие Аћб1гакМоп (1ег ОМсћћеИ. Ехп Већга^ гиг РзусћсЛооче <1ег Ке1аИоп. Групе с паром простих али нес|)амилијарних видних фигура, 2 до 6 на броју, експоноване су за трн секунде, где је један елеменат био заједнички у обе групе; посматрач је имао да детерминише тај заједнички еле-