Школски гласник

Стр. 28?.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

менат („апстракција једнакости" ипи „идентитета"). Процес иосматрања описан је детаљно: (1.) У тоталној предисПозицији (Етз1е11ипд), треба разлпковати три момента: оно, што је дато у проблему, свесно тежња за средства или циљ, и испомагања различите врсте. Интерпелација тих момената, скупа са посматрачевом својственом методом рада, детерминишу његов тотални успех. (2.) Проблем, који је задат, решава се у не мање него на осам различитих начина, зависни од објективних (број, време) и субјективних (тензија) фактора. (3.) Принципална задаћа је апрехенцијаједнакости (као идентитета или сличности). Нумерички резултати поклапају се са експериментално установљеним законима памћења и репродукције. (4.) Посматрач је имао такође и секундарну задаћу: задаћу репродукције или препознавања неједнаких фигура. Та комбинација принципалне са секундарном задаћом од великог је значаја; она може, као што аутор сугерира, доказати да.је од услуге у вези са мерењем пажње. Пронађено је да концентрација на принципалну задаћу помаже извађању секундарне задаће, — неочекивани резултат од стране садање доктрине напетости или опсега свести. С друге стране, секундарна задаћа пати од акцентрације сличних елемената, и од вршења принципалне задаће. (5.) Сличне фигуре имају специјалну разговетност, и то пре него што су се препознале. (6.) Пошто та аперцептпвна акцентрација зависи од апрехензије једнакости, то је и сама апрехензија независан акат, који не мора бити неопходно или неједнако спојена са аперцепцијом. (7.) Ефекат иницијалног тврђења опћег проблема јесте консолидовање предиспозиције, уједначење или композација процеса, што се огледа у апстракцији, пролонгација и удубљивање накнадних ефеката, и сужавање и кочење тока интрудних идеја. Рад се свршава са додацима, који извештавају о некојим хипнотичким експериментима и контролним опитима о једноликости фигура и са програмом даљег рада. Свеска се свршава са извешћем о друштву за експерименталну психологију, програмом III. конгреса. Нф 4. Е. ВетћагЗ: 1)ег АиасЈгиск уоп Еив! ип<Ј Ип1и8( ш Лупк. У лиричкој појезији, осећаји

(чуства) угодности и неугодност такорекућ објективисани су у кондензованој форми. С тога је могуће разликовати њихове експресије. У ту сврху аутор анализује 40 песама од Петеа, Чамиса п Ленау, делећи то — колико је могуће — у веселе и тужне, и сравњујући што боље њихове садржаје. Песме су гласно читали различити посматрачи с настојањем да их репродукују што попније већ према томе каква је била намера ауторова. Резултат је јасан и дефинитиван: неугодни осећај се изражава спуштањем тона гласа, успоравањем темпа у читању, и стакатичким испољавањем, а, са објективне стране,- са релатпвним продужењем дурације слогова и препондеранцијом некојих самогласних звукова. Варијација у мелодији говора (релативна величина интервала) не стоји у корелацији са угодношћу — неугодношћу, већ са побуђем — мирноћом. Постоји један интересантан екскурзус у „квалитету гласа", који је инштинктивно спојен са читањем дела којег песника; аутор то упоређује са аналогијом вокалне музике. 0. Шетт: Вепсћ! ићег (1еп <1гШеи Кои^теав <1ег СсевеИбсћаЛ Гиг ехрептегНеНе РкусћсЛоЈпе т ГгапИиг! а М. уоп 22. Мз 25. Арп1 1908. Н. Уагћтдег: БпгМев РгеЈ.чаич.чсћгеЉеп <1ег „Кап^евеИвсћаЛ". Саг1 СгШ1ег-Рге18аи%аће. Свеска се завршава приказом литературе. (Наставиће се.)

Изјавв саучешћа. Бр. 2./зап. ех 1913. Милостивој госпођи удовици покојног Ђорђа Михајловића. Учитељски збор сомборског среза у седници својој одржаној у Баји 2. (15.) октобра о. г. под бр. 2./зап. ех 1913. одавши устајањем и клицањем: „Слава му!" последњу почаст Вашем незаборављеном покојнику, једногласно је решио изјавити Вам искрено саучешће у великој жалости Вошој за драгим покојником. Туга Ваша за покојним Ђорђем Михајловићем је и наша, а утолико већа, у колико је он био један од нај угледнијих другова наших. Челенка наша! Из седнице учитељског збора сомборског среза одржане у Баји 2. (15.) окт. 1913. год. Јован Мандић, Бошко Поштић. иеровсђа, зам. предс.