Школски гласник

Вр. 16.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 276.

је оно предмет његовог научног проматрања. Дете можемо тако проматрати, само не онда кад га васпитавамо. Шта значи дете за васпитача? Је ли оно свежањ психичних процеса, склоп живчаних надражења и трептања можданих молекила, органских осета и осећања? Или: је ли дете за њ психолошки објекат? Дете можемо и тако проматрати. Али смо тада психолог и тада дете исто тако посматрамо као и рефлексне покрете мртве жабе. Дете можемо тако проматрати само не онда кад га васпитавамо. Дете је васпиШачу вредносш, индивидуални субјекаШ, који Шреба уважити. кога не схваћа у научном смислу, већ коме Шреба да служи, кога Шреба да љуби, да му вредносш повиси. И Шиме је деШе чесш непосредне стварносши, коме се свим срцем мора одаШи. Једну психолошку индивидуу (у смислу објективирајуће науке) морамо колико је год могуће, „ладно" објективно проматрати, док дете, као субјекат, иште топло срце од васпитача. Нсихолошки какав објекат можемо сватити, разумети, али не поштовати, не љубити. У одношају васпитача према васпитанику баш ово поштовање је највише, најнужније. Међу васпитачем и васпитаником не сме постојати никаква објективирајућа рефлексија, већ се један другоме морају предати у поШпуној непосредносШи, у не рефлективирајућем пријатељству и љубави. То је идеал васпитавања. Овај идеал изражен је, остварен је у одношају (добре) матере према (добром) детету. Међу њима не стоји никаква објективирајућа наука, нити психологија, никаква рефлексија; обоје се „имају" у потпуној непосредности. Једино ова непосредност у опхођењу између матере и нарочито малог детета нека лебди васпитачу пред очима. Васпитанику се одати топлим срцем, значи, снизити се њему и у унутрашњој заједници, срдачном опхођењу живети с њиме. Сам СгоеШе је неговао интимно опхођење према деци и с њима, често

дете бивао. Читајмо писмо Песталоцијево о његовом пребивању у 81апз -у. Шта је био Песталоци, психолог? Не, он је био оШац Шамошње деце, њихов пријашељ, био је деШе са децом. Ко се тако одаје детету, биће љубљен од деце, ко дете поштује као неку високу вредност, биће од њега поштован. И сада је јасно: одношај васпишача Према васпушанику и овога према васпиШачу мора носиШи као главно обележје ону непосредносШ, ону оданосШ, која не пиШа свагда за разлоге свога делања, ону оданосШ, која „ради и делује као шШо пролеће цвеШа и сунце сја", ону оданосШ, коју нисмо у сШању описаШи, већ ју само доживеШи можемо, ону оданосш, којом умешник делу свом на сусреШ излази. II. Наука о васпитању у њеним односима према васпитној уметности, према објективирајућим и субјективирајућим наукама. 2. Педагогика као уметничка наука. Откуда долази педагогика? Ради целисходности, пре него што би на ово питање одговорили, запитајмо се: откуда не може педагогика долазити? Прво не од објективирајућих наука. Између васпитача и васпитаника не може постојати никаква објективирајућа наука. Од Хербарта овамо непрестано тврде, да је наука о васпитању примењена психологија. Васпитач хоће да образује душу васпитаникову; према томе наука о васпитању мора бити саграђена на психологији. Овај закл>учак не можемо одобрити; у њему лежи промена између душе васпитаникове која васиитачу мора бити нецосредна стварност, и душе исихолошке, која је замишљена, нестварна: То је болест васколике садашње психологије, и ова не може пре оздравити, док своју грешку не увиди. Поменуте две душе тако су противне једна другој, да је немогуће из психологије црпсти науку о васпитању. Да ли треба тражити извор за педагогику у нормативним наукама, у логици, етици и естетици? И овде можемо закључити: Васпитач хоће тако да образује васпитаника, да *