Школски гласник

Бр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 278.

се с тога могла назвати примењена психологија. Психологија је покушала, да постане господар над духовним наукама и успела је у томе. Она је логику разрешила у психологију мишл>ења, етику у психологију воље, естетику учинила психолошком науком и осећањима, укратко: она је произвела господарење психологизма, који допире чак у садашњицу. Али се све духовне науке ослободише окова тога психологизма или бар раде сада на томе ослобођењу. Само педагогика неће да свати те окове, и тежња за ослобађањем овде, природно је, не може се замислиги. Нревео Живојин Раковић, учитељ. (Наставиће се.) Стоаједногодишњаца ПРВЕ СРПСКЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ. (Насгавак). Веронаука се огранпчила на катнхетнку, којој је, нема су.мње, за основу служно синодални Рајићев катихизис: С љом јеЈстајало у везп црквено певање с типнком. То је бпла прека потреба за учитељско образовање, јер је знање учитеља бпло тесно везано са знањем црквеног „певчика". Све то показује, да Несторовић није био велики прпјатељ ортодоксије, која је у оно време превлађивала и код католика н код протестаната на Западу европском. Но, он је ииак иолагао велику вредност и бпблиским причама, јер их је за школе и превео. Вреднп катихета школе, Павле Атанацковић, разрадио је био и методични поступак у предавању науке вере, те је, без сумње по њему и радио у школи. С том књигом је он бно готов 1815. г., када ју је објавио под насловом „Србски Катихета - '. Објављујућдкњигу, он у књижевном огласу истиче, да ће у њој, „не само качество доброг катихете, но и начин чисту и спасителну науку, јасно основателно и напредно учити" битијасно изложен. 1 С пролећа 1813. г. наставничка је коле-

1 Новине Србске, 1815.

гија попуњена. За професора иедагогике, методике и историје, дошао је Димитрије Исаиловић, дотадашњи професор реторике у карловачкој гимназији. Павле Атанацковић је тада утврђен за сталног катихету. Интересантно је, да суцарски указ о њином постављењу донеле званичне „Бечке Новине" (^јепег 2е 1он је датнран 2. маја 1813. год. 1 Други школски семестар, у Сентандрији завршен је под председавањем Несторовића 26. августа исте годнне. Испити су трајали шест дана, а извештај Несторовића о постигнутом успеху, толико је придворну канцеларију у Бечу задовољпо, да му је издат услед тога похвалан декрет, који је објављен у званичним бечким новинама. 2 Колегијум наставнички нрве српске учитељске. школе стекао је својом спремом п радом глас ауторитативне стручности, те је одређен да испитује на ирофесорскнм испитима и кандидате за наставнике румунске учитељске школе у Араду. 3 Како су старн уџбеници, које су израдили за српске школешколски директори Јанковић, Вујановски и Мразовић, седамдесетих година осамнаестога века постали несавремени, ваљало је у школе завести нове уџбенике. Године 1813. радила је колегија српске учптељске школе у Сентандрији на тим уџбеницима и свршпвшп их, иредала их Несторовићу. Уџбеници су писани били „просто народнп.ч језиком". II Несторовић и професори учител>ске школе беху уверени, да насгава у основним народним школама треба да буде на матерњем језику. Словенски језик, на коме су разграђене тадашње књиге за српске школе, требало је из књига школских избацити. Но, тп нови школски уџбеницп, осташе у рукопису. 4 Судбину њину,. описаћемо доцније. У учитељску школу се и сада уписују сиромашнији младићи. Тако је било и онда. II ако је жив1§г у мањим варошима јефтинији она нрава ђачка спротиња, која живи само од „кондиција", често ту умире од глади. Верујемо, да су ту богати трговцп, колико ихје било у Сентандрији, притицали у помоћ си-

1 Новине Србске, 1813. - Њ1с1ет, 1818. бр. 25. 3 Н. Ђ. Вукићевић: Прошлост срб. педагогиума Школски Лист 1867, стр. 19. и даље. 4 ЉШет.