Школски гласник

Стр. 281.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

реду под бр. 5, 6 и 7 ]ош 3. Прн сабирању одгурамо из доњег реда у горњи 3 јединице (прво 1 да буде „5", па онда још 2). Множење (на пр. 4X2). У први ред 2, па наставимо у 2. реду 2, па опет у први ред 2 и опет даље у други ред 2. При извршењу операције једннице из доњег реда одгурамо у горњи. Делење. Обрнуто од горње радње. Преко 10 или јединице променимо у десетицу или десетицу променимо у јединице.*

Двггри о фонодосдошци, поводом изданог упутства за нови буквар. Уз нови српски буквар, што су га написала г. г. Др. Веселин Ђисаловић и Љубомир Лотић, издато је и „ УпутсШво " за употребу нстог б.уквара. У дблу: „ Место предговора к буквару упоследњем ставу стоји и ово: „Метода је ова (т. ј. фонографичка 1 ) боља и од пономпмичке, јер док се код фономимичке методе споменуто удруживање представа (т. ј. гласа н писмена-) врши посредно, дотле је код фонографичке методе то удруживање иотпуно н е и о с р е д н о, те према том не само брже него и много чвршће." Поводом ове тврдње — као фономимичар — сматрам за своју дужност изнети своје мишљење на горњу тврдњу. Апстрахујем онај део тврдње, који говорн о том, која је метода боља? Ја ћу се обазрети само на онај део тврдње, где се каже, да фономимика посредним начином врши удруживање представе гласа, са представом писменаОва тврдња апсолутно се не да изрећи за фономимику! Треба само нрочитатн: „Практичан део" мог „Унутства", па ће се из оних ириповечица видети баш обратно. Наиме: фо-

* Колега Ђ. Мирков. овом својом новином, без сумње показује наше интересовање. Ми смо му захвални, што је овим покушајем наумио упростити наставу у рачуну п осигурати трајан успех, али му не одабравамо што руску рачунаљку, која је до данас најбоље средство за рачунску наставу — меће у плесан. Док не добијемо нешто савршеније, не смемо ово Што пмамо игнорпратп. Учиниће особите услуге школском раду, ако нову рачунаљку његову будемо могли лакше примењивати од досадање, то стоји. У тој надп поздрављамо ову повину, алп желимо, да је доцније, када нам дође до руку, детаљније опише и ирикаже, а на сваки начпн и потребна уиуства даде, јер ово, што је овде изнео, још нпје оно, што од њега очекујемо. Уредн. 1 и г Ови уметци су моји.

номимиком се у игри, најнепосредније удружују представе гласа са представама писмена. Нпр. 1.) Код иознавања У црта се труба, у коју дете свира : ууу! 2.) Код М се цртају крављи рогови, која је мукала: ммм! 3.) Код Ш се црта деран, који седи на земљи са (од лаката) уздигнутим рукама и плаши петла: шшш! 4.) Код Р се црта псето, које је опружило реп и режи: ррр! И т. д. Као што се види, овде је изведено исШо начело непосредности, као • и код новог буквара: 1.) Где се црта биљка са две рашље, где је бпла жаба, што говорн: у, у, у! 2.) Где се цртају ноге од медведа, који мумла: ммм! 3.) Где се цртају режњевн сланине, која је ирштала : шшш! 4.) Где се црта чегртаљка, која је чинила: ррр! И т. д. Колика се важност полаже на ову тесну узрочну везу између: гласа, пнсмена и мимике, то се јасно види из мог „УпутсШва и на 9., 10. и 11. страни у одељку: „Фономимика у служби памћења писмена". На 10. стр. горе стојп ово: „Што год се савршеније изведе ова узрочна веза између та 3 елемепта, наиме: између мимике, гласа н нисмена, у толико је лакше памћење писмена." Испред тога стоји још и ово: „У овоме је све тежиште фономимике. и Та иста начела могу се наћи и код: Сгикгавг Г1 Воге и (код ње ово начело није изведено код свих писмена!), а особито јако конзеквентно и логички форсирају ово начело : Ре1ег Јогзе/ и КИпЛа Каго1у , мађарски фономимичари. Из свега овог се види, да се никако не може примити она тврдња г: Др. Ђисаловнћа и г. Лотића, да фономимика посредним начином врши писмено удруживање представе са представом гласа. Ствар стоји баш' обратно, т. ј. фономимиком се упознају гласови и писмена „ потпуно непосредно!" Према томе, отпада онда и онај закључак, који је изведен на основу горње тврдње, а у погледу потцењивања вредности фономимике. Ову своју тврдњу, осим горе наведених