Школски гласник

Бр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 282.

разлога, поткрепићу још једним аргументом, што ми га дају у руке баш г. г. аутори бургвара. Наиме: Ако се фономимпком не упознају гласови и писмена непосредни начином, а како су се онда могли употребити из мог упутства случајеви код познавања ппсмена : а, с, е, х, ф? (В. 7. стр. Упутства ЂисаловпћЛотић.) ? Као фономимнчар морао сам рећи ово потпуно објективно. Остале моменте, апсолутно не додирујем, јер ме се не дотичу. Лаза Терзин, учитељ-.

Учитељска резолуција. (Тенст резолуцнје, ноја јв донвсвна на Учнтвљсно Снупштннн у Београду 27. октобра 1913.) На XXX. скупштинн наших народних учитеља донесена је ова резолуција, која је у препису упућена министру просвете: „Учитељска Скупштина сазвана у ванредни сазив, после минулих славних ратова за ослобођење наше браће, која су вековима била у ропству, сматра за своју свету дужност, на првом месту, да ода заслужено признање народу своме, победничкој војсци, коју је васпитала у дому идеална српска мајка задахом народннх традиција а народна школа надахнула националним идеалима и дужностима, те је испуњена сјајна наша заветна мисао, високо уздигнута чает српскога оружја, освећено Косово и васкрсла стара наша слава и величина. У ери мнрнога државнога развитка, која се сада јавља после утишане бојне вреве, народна просвета заузима прво место после топа и пушке, којн су учинили своје, да својим животворним зрацима оживи крвљу задобијену слободу наше браће у новим крајевима, да разбуди учмалу народну свест, да створи погодбе напредног економског и културног развитка народног и да га спреми за довршење националних задатака наших, јер и ако је Косово освећено, и ако се Србија прошнрила, ипак још све Сриство није ослобођено и уједињено. Тога ради XXX. Учитељска Скупштина ■очекује од меродавних фактора да најбољу пажњу и највећу бригу посвете народној просвети нашој.

Да би народна просвета и у старим и у новим границама Краљевине Србије могла вршити свој благотворни утицај како треба, нужно је отклонити све ненормалне прилике, у којима се налази народна школа и учитељство. Одуговлачењем решења школског питања, које се већ толико година повлачи и губи у недоглед, ствара се код учитељства оправдана бојазаи да су меродавни фактори престали водити довољно рачуна о најбитпијој народној потреби — о просвети његовој; отежавањем учитељског рада са наметнутим удвојеним годиштима сада кад су учитељи ослабљени и истрошени услед ратних напора и напрезања, учитељство налази да му је изречена казна за његов нримеран патриотски рад, који је оно показало у минулим ратовима и на бојном пољу и у вршењу својнх ратних дужности уопте. С тога Учитељска Скупштина тражи и нада се, да ће меродавни факторп још у овој скупштинској сесији- поднетн на решење законски предлог о изменама закона о народним школама у циљу организовања системског рада на народној просвети у духу модерних захтева сувремене педагошке науке н потреба живота и у смислу изражених резолуција учитељских скупштина и иројекта Учитељског Удружења, а у исто време поправити материјално стање најглавнијих културних пионера — учитеља основних школа. Исто тако Учнтељска Скупштина апелује на просвећену пажњу осведоченог иријатеља наше школе садашњег господина министра иросвете да обустави распис о удвојеном раду школскоме у овој години и укине рачунање оцене за прошлу годину. Достављајући ову резолуцију надлежним Учитељска Скупштина налази: да се само стварањем добре основице за напредак и развитак правнлног културног живота могу створити погодбе за срећнију и славнију будућност проширене наше домовине и препорођена и културна Србија представљаће најлепши споменик палим херојима за част и славу српског имена и ослобођења иодјармљене браће! Главноме Одбору Учитељског Удружења ставља се у дужност да поради свим силама да се ови истакнути захтеви остваре пре решења државног буџета за нову годину.