Школски лист

37

мисле учителБи остатз, то ће научити У наггредакЂ се за учигелЂ неће прииати други него они, кои су у препарандш већг то научил« и ва учател^ сасвимг спремни. У школи самои одт. сада ће дакле селлни наши налазити далеко већи и нснш успЂхт. свое д-ђде у ученш. О д г б сада неће моћи упиратн нрстомг на другога, кои е у школу ишао, како онетт. ништа незиа. Али невалл простимг лгодима оставити да они чекаго на оно време, кадт> ће сами моћи вмдити добро, кое школа д ^ци нриноси. Треба нБима одма и ст> дру™ ге стране у томе бити на руцн. Помоћи кмт, се у томе може само тако, ако имг свештеникг и учителБ нбиовђ чеш^е разумно и разложно буду доказ?тали користБ, кого школа мора доносити и дЂцн самои, и НБИма као родителвима, пакт. онда и обштинн, и држави, и народу. Особито имђ валн разложитн ону користБ, кого ће дЂца в они имати Ако лгоди у првн махг непослушаго, треба ихг у томе ноучити и други и трећи путЂ, и све еднако докђ се необавЂсте. Учктелго е то вдна одт> први дужноетк, а свештенику, ако нив една одт> први а оно е една одг великш. Цркву и школу слабо кои народт> раздван. И кодђ нае треба да остану у ваедници, Свештеникг дакле п у школи служи Богу. Међутимг су свештеници и оаако понаи више мЂстни а и окружни школски управителБи. Брвга свака о школи НБИова е дужноетБ била и остае. Школа ние вмов^на или закупт, само учителЂвг или евештениковЂ, него е она добро све обштиее. Сва члановн обштина дужни еу се икође старатг зв школу сг чим к сћ колико кои може. И то, као годђ ш оне друге ко жсти, кое школа доноси, дужни су селанвма кавиватв не само учителБИ и свештеници, него и еви онн лгода изг обштине, ком су разумнш кли паметвјв Навластито би на то моралн усрдно пазитк сеоехз бе-