Школски лист
50
звашл родЂ лшдски неби имао ове дввоте, сб ко1омг се толико самоме своме творцу првближава и уподобллва. По душевнимЂ еашимЂ дЂлима ми се одг свиго остали створена разлучавамо и отликушо; по нБима се отликуе човФкг одг чов^ка и народ г в од г в народа. А ова снага наша наискуплл и наивећа нредае се и предана е свуда духовнимт. пастирима и учитеЛБИма, те одђ нби завиеи напредакг и развитакт. н4зинђ а сб нбомт » уедно и свака врлиаа и сваки нанредакЂ народа. Нити самБ навлаетито учио позевђ и дужноств пастира духовнога нити пакг учители. Изт> други наука и из г б искуства свакидаашЂга видимг и знамг, да су то зван1н у друштву лшдскомђ преважна. Нека земла или народ 'Б кои има наиболЂ државнике, ако нема добри пастира и учителн, неће и неможе бити онога напредка, кои се докучити или постигнути жели. Ова су два званин прва. Звание свештеника прима чов^ка у свон наручин одма по рођенго, прати га за ц1,лога живота и испраћуе га на онаи св&тђ. УчителБ е као неки помоћникт. свештениковг. Различне умножене дужности недопуштаго свештенику, да нелкога или новорођенога човЂка прими сасвимг на свои вратт>. као што га е на крштенго иримио, пакт. зато е и црква и држава намЂстила учителЂ, да прихвате та неака створенн и да ихђ наставлаго, да ихт, уче и припремаго, како ће моћи бити сб временомт, достоини и честити синови свои родителн и свое цркве, валлни и честити чланови обштине, грађанскогт. друштва и државе. И о томе ние мои посао говорити. И свештеници и учителБИ уче свгш позивб познавати, и треба да познавати науче у онимт. своимб заведенинла, кол ш за та званин епремаго и кол 1и као спремне народу за такове шалго. Н самБ радт. споменути само како би добро било, да народт, и свешгенике и учигелЂ сб те