Школски лист

51

стране познати, цЂнити и уважавати научи, а сђ друге етране свештенике и учителћ подс^тити на тако племенити свои позивђ. Ако таи позивт. знан>, ако га се сђћаш и ако се труде да га испуне, не само школе наше мораго имати болго будућноств него и црква у заедниди са школомђ добиће ону снпноетв и благодетни велики уплив'в на нар^дЂ, кои в као главни нЂзинг задатакт. познатЂ свакоме ономе, кои е евету ц1злб црквенаиманћ позаати приливу имао или научио. На паше околпосга или на станћ наше данашнћ морамо се обзирати и сравнвивати га са наведенимт. нозивомт, свештеничкимЂ и учителБ ^ кимђ . Сваки разумант. и поштент. нашЂ сународникт. желио би да и нрошлоств и садашнБоств тога станк никадг ни споменути не чуе. Има прим^ра красни, да су и свештеници и учителви чинили и свршивали оно, нашго еу позвани, али то су примЂри врло рЂдки. И до сада, а и сада, има много и свештеника и учителп, кои цркву и школу држе само као средство за свое материално издржаванЂ. Ови незнаго или иеће да знаго, да су они слуге цркве или школе, него мисле да е црква и школа само сбогт, нби или с 6 огб нБиовога болЂга ужитка. Дужности и еднога и другога овога званин неиепуннваго се ни сб доволбпо спремлЂнимт. знан ^мђ, ни са чистомђ волбомђ, ни са правомЂ ревности. Чини се истомђ оно, шго се кадЂ хоће или што се само мора Оно, што се чиниги морало, било в сасвимЂ незнатно, ерЂ нита су учателБИ нити су свештеници надгледани била у своимђ нословима и дужноетима онако као што треба. Ревност& и знанћ стаало е подђ еднако са пемарноети и незннгћмЂ. аре рђдки су примЂри да се или свештеници или уч•?те^Би отликуго за чеетато иеаунаванђ свои званип. Дали ће у струци свешгеничкои одг. с - да у томе бити какве измЂне, вадаће се сђ временомЂ. За садч