Школски лист

55

имт. ближе и запБ1та ихт>: Какавг в то ро .чанг драге мое госпођице, што га тако пазлБиво читате? „Гоеподине! мбг нечитамо романе," учтиво одговоре дЂвоичице. А да каква вамЂ е то кнвига? „То е училигатна и домашнн Библјн." 0 хо! дакле вб1 госпођице библЈго читате, иа валвда 10ШТТ. и в^руете да има Бога? На ове рЂчи д^воичице погледак) една на другу и зарумене се. „А зарт> вб 1 вБ1Сокоучени господине невбруете да има Бога?" живано запБгга младића старја сестра. И н самБ вЂровао , кадт. самв гоштђ дЂтетомЂ 6бш , али одђ како самв високе науке у Паризу слушао, одђ тога доба живимђ у пуномт. увЂренго, да е то само рЂчБ смБГШл -ћна да се ст, нвоме неразумни лгоди плаше. „Н господине нисамт. додуше у Паризу бвиа, нити самБ вБ1Соке науке слушала, него самБ одђ свгго наука наирад1е учила науку Хриет1анску; али кадЂ сте вб 1 тако наученЂ човЂкђ па велите да нема Бога, то молимђ васЂ будите тако добри и кажите ми, одђ куда е постало не." ДЂвоиче изговори ове рЂчи велегласно, тако да го е цЂло друштво разабрати могло. НЂки радознали приближе се да чуго разговорЂ, други се узастопце нБима придруже и у часу 6 б 1Л0 е сво друштво обкол-ђло д^воичице и господина ПаризлЈго. „Да господине," повтори дЂвоичвца, „кадЂ вбг велите да нема Бога; кажите ми одкуда е прво ае постало." Шзлбиво пвгганЂ госпођвце ! Не е излегла кокошка. „Добро господине, сад г б васЂ јоштђ молимђ , кажите ми одкуда е произишла прва кокошка?"