Школски лист

56

Та 1ш добро знате госпођице, као годг и л што знамт., да се кокошка излегла взг лета! „Шта е дакле пре бмло, де ил' кокотка?" Н незнамг гага ћете вб 1 с' тммт. пмтанФмг геецођице, и св томт> вашомт> кокошкомт.; но ипакт> дрн?имт> да е кокошт. пре нета 6 б1ти морала. „Дакле тб1мђ начнномг има на свФту кокошке, кон се ние изт. нета излегла!" Опроетите госпођице, л нисамв паз!о , шта ћу Рећи. Не е морало пре постати нег' кокопгб, „Е добро, дакле е 6 бмо нета, кое нје кокошка сиела? Одговоркте ми на ово, мои вБ1СокоученБш гоецодине." Тазнате, — опростнте, — хтео еамв рећи. ,,Л увиђамЂ господине да вб ! незнате шта е пре постало: не ил' кокошђ." Но дакле н велимг за свагда, да е кокошт. наинре постала. „Добро дакле, изволите мв казати тко е ту прву кокошку створ1о, одт. коб су све кокошке и сва на произишла." Како видимг госпођице вм држите да самк » у п^риским!. школама уч10 пилиће продавати. „То не држимт. господине, али васт. лЂпо молимт. одговорите, одкуда е мати свш кокошпо и свш ан постала." Али на што вамт. та маленкоств? ,,Е, дакле кад!-. вб1 господине незнате, допустите Д:» вамг н кажемт.. — Онаи, кои в прву кокошку, или в Ко хоћете прво не створ1о, створ1о е и све штогодт. вцдимо, савт. светг, а то суштество мб1 Богомђ називамо. Видите дакле драп'и мои господине, вб1 небБгнсте кадри д казати одкуда е прво не постало, а овамо велите да нема Бога, и да е светт. самт. одт. себе, како лв, постао.