Школски лист

99

чаванб се онетс. са »челинекимг трудолшбЈеи-в продужи. Сиатрагоћи обучаванЂ то са сваке стране примбтиемо, да в нашт. учителв увЂкт> ведра чела и озбилБна погледа. Мбх нечусмо мзђ уста' н-ћговихЂ ни едне рЂчи, кон 6бх нбжностб дбтинш вређала, или коа 6 б1 повода дала да се д1>да вдно другомг подсм ; ћваго и међусобом г б заваде. Кадт? е онђ принуђенЂ едногт> или другогЂ ученика с6ог г б неуредности обличити или укорети ; то неподиже онт. вику нити се на нЂму и наиманБш знакт. срднб може примЉтити, него у томт. случаго поступа онђ сђ отчинскомђ озбилБношћу и лгобезношћу и изђ поступанн тогђ увФрисмо се, да онђ ка'ра само зато, што потреба тако захтВва, а не изђ освете, еда и срдитоел и. И само дЂте, кое се тбјмђ начкномЂ кара, увиђа погрешку свого и настои да се поправи, и лгобавв учителп свогђ опетЂ заелужи. И то морамо споменути, да осимђ Читанкш невидисмо у руцБ1 учителљвои накакве друге кнвиге. Онђ се за предаванђ свое евакји данЂ лриуготови, па зато му она лако одђ руке иде, нити онђ потребуе у школи спомоћнБ1ХЂ средсгва'. Особиту лакостБ и врло добарЂ начинЂ има онђ у предаванго рачуна на паметв. Очи су иЂгове увћкЂ на д^цу управлВне, погледЂ н^говђ у дћлои школи влада и дћца добро знаго, да е онђ кадарЂ сваку погртвшку и неуредноетБ опазити, па ее стараго да желви нЂговои у свачему подиуно одговоре. Али и то опажаго дЂца, да учителв нбиховђ добро зна све оно што нредае, и да ихђ обучава сђ добромЂ волбомђ и ватреномЂ желвомЂ да и они то науче, па сбогЂ тога башЂ поштованЋ дфч1е према учителто одђ дана на дзнђ расте. У сва три разреда и прк свакомђ предмету опажамо мб1 кодђ вашегЂ учитела, еднаку лгобавБ и ревноетБ како кђ званЈго свомђ тако и кђ ученадБша, и врло 6бг тешко 6бгло опредђлитв. *