Школски лист

100

кои е нЂговђ наимилји предметг. Само кадЂ се сђ наимлађимЂ разредомт. бави, или кадт. науку хр1ст!анску и библшску новЂств св децомЂ повторава, дав се прим^тити узвишена живостб и оз6илбностб у дћланго нФговомђ. У свачему па и у самкгмЂ ситницама школскимђ учителБ е нашт. в $ранЂ своме задагку. Онт. се незадоволнва еамо сђ добрвшт. одговоромг, него захтЈва да му ученикЂ докаже разумЂли оно што учи. Гди се желБИ нВговои на еданпутт. небБ1 могло за доста учинити; ту 6 б 1 онђ цВлисходна ПБгтанн и изаснешн употреблнвао и тбшђ начиномг цЂлу стварв дфтету поннтномт. учишо. Онб дакле ше лгобителБ самога казиванн, него гди предметт. и околности изискуго, ту науку свого предлаже у разговору тако, да се тбшђ душевне силе дЂтинФ разв1нго и упражниваго. Исто тако неволи онг много говорити и обширно тумачити. Што сама природа дћЦБ1 предЂ очи ставлн, шго дбца сама могу видити, сматрати и поннти, на то их 'б онт. само упућуе, а то кодђ дћце више вреди, него да е дугачкш и наивешии говорт. о ствари тои држао. Онђ е дакле штедлБивт. и у самомт. говоренго, као да 6 б 1 сђ тбшђ ученике свое опоменуо, да смо и за сваку непотребну и сувишну рЂчБ дужни одговарати. КадЂ се кое манЂ дћте уленби , учителБ му заповВди да одма' устане, па онда опетЂ да брзо с$дне, да часЂ едну часЂ другу руку подигне, и чимђ 6 б 1 дЂте то извршило, одма 6 б 1 се на нЂму примЂтило, да е ведр1е, и да посао опетЂ сђ волбомђ одправла. Еод г б веће дћце при промени нредмета зада учителв да се каква весела пЂсмица одпфва, и сђ тбшђ се д^ца за учен^ другога предмета располаже. Загледавши у прописе дћчхе нађоемо ихђ све чиете како с .'нолл тако и изнутра. И саме лише по ко-