Школски лист

143

И ко те годђ сгане наговарати да узаимашЂ, да се задужуешЂ, и свое мучно и крваво заслужене ствари залажешт,, да свом сиротинш продашг те сђ нвиме ноћу идешЂ, по коекаквимг сирадовама да се завлачишђ , — упамти мое речи, Лгобомире, и то е за цело невалнлацт. и клони га се! 1ошт> ако видишт. да се кое женско необично облачи, да се са безсрамницима меша, да безстидно гледа и говори, да се смерносги и поштенго руга, — упамти мое речи, Лгобомире, то е невалалица и клони е се ! Наипосле гди годт. кога чуешЂ, да сва ова зла и невалалства грди, а овамо опетЂ видишђ да ш изреда чини, — упамти, али добро упамти, Лшбомире, то е напвећш невалалацЂ, и таи ће те наинре у зло и срамоту увалити; тога се ! ошђ већма чуваи! КадЂ ове речи учителв Лмбомиру, кои непокваренЂ и свестанЂ момакЂ бјаше, изговори, онђ га тада загрли и полгоби, завршивши сђ овима речма: „Што годђ узчинишЂ, синко, себи ћешЂ самомЂ!"

Д О П II С II. В. Сомбор'б на Николб дант.. Хитимђ вамт. у изводу саооштити иисмо изђ Бае, кое самв од г б своега прјатела добБ1о. Оно намЂ може служити за доказт., у колико е чезнн за школскимт, напредкомЂ и нашу по горнвимЂ предЂлима разсвану Србску браћу обузела. — Мили принтелго! Немогувамт. описати какову радостБ осећамЂ кадЂ ми броевиШколскога Листа до руке до!>у. Мб 1 га овдђ у 4 примЂрка добвшмо : ерЂ осимђ Учитела, држи га и Директорт., а на препоруку иашегЂ честитогЂ господина Директора и сами мали наши ученици држе Школски Дистб, и редомЂ га носе кући па родителБИма читам, и тако се пуно надамЂ да ће се чиганЂ овога не само за учителЂ него и за са†народЂ наинуждн^ега Листа овдЂ свима омилити тако, да ће одђ нове године и грађани листђ таи држати. Училишгнуи