Школски лист

130

наипре иструне, па онда изникне и изт> н^га нроивиђе плодовито растинћ; то ће му лако понитномт. учинити науку о ваекресешм мртввтхт.. Природа побуђуе и волш дћтинго на раднм. Она показуе границе између могућности и немогућности, а с' ГБ1МЂ дае на знанЂ, да смо мм ограничени, и да зависимо одт» ввше неке вол-ђ, што надт. нама влада. Па како се радо д-ћте с' природомт. забавлн, како весело тежи оно изђ зидина' соонбгхђ у слободну боЖ1го нрироду, да се нагледа дивоте и милина', и да се одђ природе, ове наиболЂ учителвке, уредности, точности и дЂнтелности научи. Неће излишно 6 б1ти навести овде р4чи славнопознатогт. педагога нЂмачкогх Келнера : „Природа, оваи велиши учителБ, показуе намт, умилнто лице; она говори у вЋчно понавлпгоћои се промЂни; у нЂ су речи истоветне са поннтјама, и мб 1 се н-ћ нигда доволбно нагледати неможемо. Она се као ирава лгобителБка омладине полвлгое свагда ведра и свагда млада. У нћ ше ништа мртво, ништа тавно, ништа замршено; него е све живо, нено и разговотно, и све говори нама разумлБИВБшт. езБШОмг. Оваи учптелБ нигда ние ћудлбивђ , нити се у своимђ начелима поколебати дае: него остае свагда еднакт. и истоветант., и само оно обећава што е испунити кадарг. Што дћге одт. природе научи, то е оно одма и унотребити кадро, и чему га е природа данаст. научила, то стои у наитешн ^мЂ сагозу са гоче наученБшг, и прави путг к' сутрашнЂмг задатку. Па к' томе јоштб цћло ученЂ бвша тако олако, да малвш ученикт. и неосећа, како се сваши дант. Н0ВБ1ИЂ и новБ1МЂ знаннма обогаћуе. Заиста су путови бож1и дивни и неизслЂдими! Начину обучавана подпуно одговара планЂ предавана кодђ овогђ наиболЂгЂ учитела: Четири степена воспитатн бБ1ваго у четири годишна времена. Тихо протичу части године, и дћте