Школски лист

172

говори: Зеи1; и во^е орошено росомт, небесномг еств наша рана, а ако намх тко леба даде, мбг га едемо и благодаримо Бога. О дђ ов г пе коже и простога сукна правимо мм гросто од^ђло, па се ст> нбимђ од^вамо. Па гд1) си оставјо те халБине? заиБЈта цареви ^т,. ВарлаамЂ сбаци са себе горнго халкину, испод г б кое е бБЈ .да сиромашка пустинкичка мант1а, па рекне. Ону горнш лЂпшу халБину обукао самт. зато да добБшмт. приступт. у твои дворацг. Царевићг видећи га тако сиромашки одЂвена умилнто му рекне: И ћу теби и твоме братству бол!> и иристоише ризе поклонити. — Варлаамг одговори: НаилФпша и наипристоишн риза, кон Христ1лнина краси, естБ одежда невиности; ту треба чувати да е неизгубимо. ЦаревићЂ Индшскш пр1ими Свето Крштен1> и одлазаше често у пустинш к' Варлааму, кои га обучаваше, у Закону Христовомт>. Царт. АвенирЂ отацг ГоасаФовт. труд1о се наипре пЈЈетнБомТ), затБШЂ ласканЂмт. па напослЂдку чувственм^т. усладама младића приволети да се Христа одрече, али ГоасаФЂ и у огнФнои пећи искугаен1н одржи побФду надг страстима, сачува на себи у светомт. крштенш добБшену одежду нетл1зн1н, и чрезт. само то искушеме постане непоколебимт. у в1зрк Христовои. Д ообшши одт. отца наслЂднБш део царевине отиде у нш ст> воискомђ предг ко10мт. е ношент> частнБШ крст-Б; и ту владаше праведно, богобоазлБИво и милостиво, уважаваш ^и вбшш одт. свш драгоц1)ност1и онаи бисерт>, кои му е СпасителБ преко Варлаама даровао. *)

*) УпућуемЋ читател® на Минеи М^сеца Новембра дне;19. — гд% е после ррдовне службе Св. Пророку Авд1и у виду повђсти ставлЉна служба С. Варлаама. и 1оасаФа Царевића Индшсксгђ.