Школски лист

лЂ, почемЂ овде све оно чуго и науче, што код'ћ куће не имам одђ кога. По Вожићу, кадЂ имђ се онетЂ буквар-в у руке да, одђ радости и милине незнаго шта да раде. Нреврћу и траже, небБМЂ шта изђ нЂга читаги знали. А кадЂ имђ учителв иокаже „Предмете рукописне" на страни 82. о! радости садЂ велике нвиове: налазе и читахо оне сгвари и животинЂ. кое су имђ познате. Желн се у нвима 10 шђ већа нороди, да и оно науче, што досадЂ научили нису, т. е. да знаду прочитати, шта е годђ грађанскимЂ штампанимЂ писменима написано. Учителн) садЂ одђ лаке руке иде крозЂ наикраће време и са штампанимЂ грађанским в писменима д$цу упознати, почемЂ су ова на рукописна у млогомђ наликЂ; дЂца ихђ за неколико дана науче па после савЂ букварЂ, гди имђ се годђ отвори, лагано могу читати. Сваки разумнш учителБ могао в примБтити колико е болви садашнБИ начинЂ ученп одђ онога срицана кое е и кодђ вЂштш учитела по читаву годину, а кодђ невЂшти и по две, на велику шкоду дЂце транло. Па оиетЂ покраи свегЂ тогђ дугогђ времена, едва да су дЂца знала какву другу кнБигу читати, осимђ оне, кого су чрезЂ дуго оно срицанЂ већЂ на изустЂ изговорити умЂла. Писати 1 ошђ манћ, него само оно, што имђ е предЂ очи ради прегледа, сгавлФно бвио, а о слободнимЂ писменимЂ саставима и т. д. ни поннтја имала нису, — У обште е познато, да млогш одђ насЂ позиву свомђ у млогомђ отговарати ни ваиманЂ знали нисмо, него како е кои знао и волго имао, тамЂ овамо тумарао е. Све ово са увођенЂмЂ новога начина престае и у нЂму налазимо доволбно емства, да ће се наше школе крозЂ кратко време изђ свога мртвила нодићи, и у новђ животђ ступиги. Само се садЂ одђ насЂ учитела озбилБна ревностБ и знанЂ новогђ летода иште, да свакји дужности и позиву свомђ колико е годђ можно , отговоримо. Иначеће намЂ се мудро оно изречеше с. писма проговорити моћи: „Млого насЂ е звани, а мало избранш. МладенЂ Бошнлковђ , учителБ.

ИвдаванЂ и штампа д-ра Дан. Медаковића у Н. Саду.