Школски лист

35

С чдђ иди кући, н ау те наскоро позвати. — На ово полгобамг а свештеника опетг у руку и одемг. Таи истбш данг предг вече дође у наше обиталиште служителБ благородногг господина властелина овдашнЋгт. и иозове ме да неотложно сђ нвиме у дворг идемт.. Н пођемЂ о ^ма, а старБш служителв каже ми узг цутЂ како гоеба да се предЂ господомђ владам -Б, и уведе ме у вдну врло л^пу дворану. ВлагороднБШ господинб влаетелинт. и милосгива госпођа седили су башт> при столу, и господинб свештеникг нашЂ ту е 6 б 1 о . Н се поклонимђ и милостиву госпођу у руку полгобимЂ. Она се лгобезно осмћне и рекне ми: „Мени 6 б 1 требала една дадилн; били тбх мала кодђ мене остала? 0 милостива! отговоримЂ н, и сузе благодарности потеку ми низђ образе. В б 1Ш8 ни рЉчце нисамБ могла проговорити. И Е дакледобро," продужи Р ^ чб госпођа, „а тбх дакле остани кодђ наСЂ па ако се добро владала будешЂ н ћу ее за тебе старати. Н 1ои полгобимЂ опетЂ десницу и ороеимЂ го сђ сузама моима. „То в наилЂпшш знакЂ бла^одарноети" настави она. „Тако, тбх си еадЂ моа кћи. О тђ тога часа живимђ н у двору. Милостива гоепођа тако е добра као кака†анђео сђ неба, она ме е одма у нове халвине преобукла, и тако самномЂ поступа, као да ми е рођена мати. На кратко да ти изкажемЂ и самБ тако васела и задоволБна као да самБ на небу. Ч имђ то вече у мого спретну клБтву уђемЂ, паднемЂ на колћна и сђ д -ћтинБСкомг лгобави благодаримг Отцу небеевомЂ на великои милости н^говои кое ме е сподобш. Заиста садЂ самБ увидила да тко Бога лгоби и иа нЂга се ухва таи е срећанЂ и пресрећанЂ. Р^дуисе са мномђ 8аедно сладки мои брате. В огђ е добарЂ на ће онђ и за тебе се старати, као што се старао за твого тебе на вЂки лгобећу сестру У Обрежу 15. 1улЈа 1850. Марш. *