Школски лист

36

Пнсм« Шесто. Милое сестри своти Марм. Сладка сессаро ! Писмо твое пр1мио самв и изђ е^ћга на велвку радостћ разум^о да си тбг срећна поотала. В идишђ слатка сестрице да су нраво имали наши покоини родителћи кадЂ су намЂ казБ1вала да се Г осподђ В огђ отсчески стара за све лгоде. Промиеао н Ф говђ чудесно показао се и садЂ, руководећи и упуђумћи тебе кђ великои и знаменитои срећа кого еи получила, и зато дужни смо наст. обое нћга лгобити, и благодарни бмти н$му отцу и зашгитнаку св!го еирочади. Иетиаа мбг Бога невидимо али изт. дђла н^говбгхђ совершено уз^рени можеио бв1ти да е Оат, свагд-ћ ала ондћ наиближе гдЂ в нужда наивећа. — Често рекнелг а у себи: „0 да 6 ту радоетБ добра мати наша доживити могла!" па онда онетт. поибгслимђ : „Не, можда се то неби тако д >годало, да н1е она умрла ! — Влагш отацЂ небеенма сва на добро уаравла. О нђ 6 матерЂ нашу кђ себд у небо пр1ишо, а геби добро мФето нашао, гд-ћ ћешБ се отраааги и во-спцтати моћи. Мати бм наша на ов н/б сввгу многе тужне и горке чаеове проводила а таио садЂ блаженство ужава. Она теби ввппе небв1 могла помоћи, а садв ти е В огђ другу матерЂ ПОКЛ0Н1О, Али изђ свега тога види се наао е добро, кадЂ се чов Ђ кђ честно влада и исто полезно научи. Да мб 1 насмо научили чигати и писати, и да наеЂ родителви наши нису добро воспатали; тбг небБ1 садЂ тако срећна бвма дз службу у властелскомЂ двору добмешЂ. Хвала д кле и вечата успомена буди нашимЂ по 6 он{нбхмђ и доброд^телБНБШЂ родителБима, кои су наеЂ учили да се нетреба само у новаи ,ђ и богатство уздати, него да се треба свагда, добродЂтелБи и прилЂжашн др-