Школски лист

93

€ветш Мартинт* милостивнн (Види врологЂ месец-Б Фебруара, дан-в 13.). Светвш Мартинт. живјо е у трећемЂ после Христа столећу. Онђ бвшше родомг изђ оне земл^ћ, кол лежи међу Дравомт. и Дунавомт. и зваше се Паношн. Ио дужности воиникт. бнше онт, верат., храбарт. али уедно и молостивђ ; вЂра Христова бмла му е позната и онђ е у нбои воспитанЂ 6 б 10, али се хоштђ н1е 6 б 10 крст1о. бдномЂ, кадЂ му е 20.година бвмо, на нкои студени путоваше МартинЂ са друга два воиника у нЂши градЂ. Сва троица бнху на конби и имађаху на себи зимно одЂло. Кодђ градскихЂ врата сЂд1о е проС 1 нкђ и мол10 да му се удЂли. Прође еданЂ коннникђ, и несмилуе се на 6 ђдногђ одђ зиме дркћућегЂ проС1нка; прође и друпи, алЂ му ништ' неудЂли. Мартинђ све то види па му се разжали, онђ зауетави свога конн и рекне прос1нку: „Брате драгш! Новца немамЂ да ти удћлимЂ, ал' ти с' мало новца небБ1 ни могао у оваи парЂ помоћи ; него ево ти пола мое кабанице н ти к> у име Вож1е даемЂ, да се нБоме одђ лготе ове зиме сачувашЂ!" С' тбшђ извади мачЂ, пресече с' нбимб свош кабаницу на поле и нроснку даде едну полу, а с' другомЂ се заогрне па оде своимђ нутемЂ. Лшди, видећи га тако заогрнута ругаху му се на очигледЂ, али МартинЂ зато и немари, него се радуе, што е 6лижнЂмђ свомђ помоћи могао. Ту ноћБ ави се Мартину у сну самЂ преблапи ХристосЂ СпасителБ заогрнутЂ у ону кабаницу што е МартинЂ просаку уд1зЛ10, и окруженЂ са многимђ анђелима. И СпасителБ му овако проговори: Мартине, тб 1 1 оштђ ниси ни крштенЂ, но само оглашенЂ, па си ме опетЂ синоћв овомђ ризомЂ оденуо. И зато ћу ти н дати овога света славу земалБску, а онога царство небесно.