Школски лист

МартинЂ тргне се одђ ена, пршш евето крштенЂ у име Отца, и Смна и еветога Духа. Онђ баше цЂлога живота милоетивт>. *)

Изкопано благо! Некш тежакг, кои имађаше шесторо дЂце, орући евого нБивицу говораше у себи: Тко ће мого сирочздг ранити ако н умремт.; кздт. в ето мени живомт. тешко све кућне трошкове намиривати. У таи махт., кадт. е онт. тако самЂ у ееби говор1о, ввекне раоникт. и конви заетану. РатарЂ нашЂ хтеде раоникг извући, ал' с' нбимђ заедно извади гвозденЂ ковчежићЂ. Зачуђент. отвори га и нађе унутри пуно златица. Вееео и радостант. хтеде се одма кући вратити, ал' се сети свое туге, и бриге кош мало чает. р^чма опиеао бЂше, и пунг ув^ренн да е нађено злато дарЂ БожЈи; клекне на колЂна, и с' склоплЂнбтђ рукаиа а подигнутБ1МЂ к'небу очима, овако се Богу помоли : Боже благш! кои од^вашт. полбско цв^ће, и кои рану даешт. врановимЂ птенцима, хвала ти на овомг великомт. дару, коега ми твон штедра деснаца даде, ако и нисамБ дост јннђ толике твое милости." После ове молитве уетане тежакт. и пође кући носећи са собомт. и нађенкш ковчежићт. ст. златомг. У путу стане мкхслити: „Боже мои! ко е таи ковчежићт, у землм закопао ! — Знати треба да в онђ нкиву на којои е мало часг орао, недавно купјо 6бш одђ свога суеЂда, кои е збогт. ленкости и шннства пропао, а отацт. овога сусЂда 6 бш е богатЂ човЂкђ , на •) Ово може елужити као изненеше предмета ча брого 60 у нашои првои езикосл. читанки, коега е насловЂ: Три коннника. У прологу вБппе пута паписано е жит!е светога Мартина, а имено у колико се сећамЂ, 13. Фебруара. Ово в радц умиренн 0НБ1Х1. нашихт. учитела, кои држаху, да се таи светБ1и само у римскои цркви слави. —