Школски лист

95

в у ратао доба напрасно умро. — Таинми некји гласт. изт> унутренвости срдца проговори нашемт. ратару: по свои прилиди е таи богатБШ чов-ћкг оваи ковчежићг и у нЂму сву свом стечевину на нбиви закопао, да ш ту одђ ватре и одт. непрјателн сачува. Дакле ше то благо твое, него твогт. сиромашногг сусЂда Побуђен г Б овимт> унутренБЈМЂ гласомЂ врати се своме сусЂду, метне ковчежићЂ на столт. е' рЉчма : Драг1и брате, н самБ твого землт купјо, ал' нисамБ кунЈо и ово злато, кое е 6 бтло у землви закопано. Ево, узми га , оно е твое! СусФДБ бнше одђ радости изванг себе кадт> толико злато види, онт> загрли ратара и с' сузама рекне му : Обоици намт> може то благо задоста 6 б1ти . Даи, да га подЂлимо , па е тбшт> и мени и теби поможено. —

Родителви. Поштуи оца твогђ и матерв хвош да ти благо буде и да дуголИтант. будешЂ на землБи. Когодђ неброена она добра заборавити уме, шгомуродителБИ чине, нитковт. е инеблагодарникЂ, и кздгодђ буде зло ће скончати. Родителви су намт> живодавци, они су подпора младости, одранителБИ, чувари и воснитателБИ, они су намт> нрви и наивећи принтелБп и номоћници у нуждама и неволима; они се брину и муче, да наст. здраве и срећне виде; пакт> ко нби непочитуе, Божие зановЂди гази и Божиго волјо Оћетели да зна ге колико вала родителЂ почитовати, узмиге примерт. на Даму Нетиноме сину. Дамова маги несретнимт. некимг случаЈолгв помете памећу, ипочн!>га у томт> станш често злоставити, грдећи га и ударашћи башт> онда кадг онђ у друштвама сеђаше; алЂ добромЂ овоме синуниедна едина грдна речв противуматерепрекоустна неизађе, до са^мо „немои мати, мати буди добра, ти си ме увекЂ волела" бдаредЂ се изгуби са првосвештеничке одежде драгЂ каменЂ еданЂ, а свештеници знагоћи да има у Дама еданЂ врло лепЂ драгЂ каменЂ, дођу к' нЂму и понуде му млоге новце за таи каменЂ. ДамЂ нристанеи пођеусобу да имђ изнесе каменЂ; алЂ улазећи, спази да му отацЂ спава, пакЂ се одма врати и