Школски лист

105

И допусти намт> — саодоби насв — да ет. поувданошћу неосуђено — безг арекора — смЂмо призивати тебе небеенога Бога отца и говорити: Отче нашт., кои си на небу, да се евети име твое, да приђе — дође — царетво твое, да буде волв твон, како на небу, тако и на землви. Хлебт. нашт, свагдашнви даи намг данасг, и одпусти намг дугове наше грехе — као што и МБ1 одпуштамо дужвикомг на»шимђ , и не уведи насЂ у искушен!е, но избави наст, одт> зла. брг в твое царство и енага, и слава, отца и свша и св. духа еадг и увект.. Мирт. свима И твоме духу. Главе ваше господу приклоните. Узгласг. Милошћу, подашлвивосћу, и човЂколшб1емг еднороднога свша твога, е' коимт. си благословенЂ, са пресветБЈ .мг благимт. и животворећимЂ духомт., садт. и увект. и до века. Пазимо ! — Вонменг! Света светБша.! бдант. е светг, едант. е гоеподт. 1исусг Христосв у славу Бога отца аминг. VI. Молнтве н н1;сие носле ирнчастна. Са страхомг Бож1имђ и вЂрош приетупите! БлагословенЂ е кои греде — долази — у име господнЂ, Б( гђ господб нв1о се нама. Молитва аредг светимг иричешЛемг. ВВруемЂ гоеподе и нризнаемг, *) да си тб1 заиота ХристоеЂ сб1нђ Бога живога, кои си дошао у свЂтђ спасти грЂшне, одђ коихђ еамБ првБ1И н. 1 оштђ в^') Иеиовћдак), значи овд-ћ нри.чнавмо. —