Школски лист

114

руку, све си покорхо подт. ноге нФгове." Потоме е човЂкђ саединбнЂ видимога са невидимБ1мг у едномг суштеству; а иотоме в онђ наивисше суштество видимога свЂта, кои средствомт. нЂга са духовн&шт. св^томђ у сношете долази, Онг е саединЂнЂ природе и духа, и у томе се суштество нЂгово састои. СавдиненЂ ово онда само може 6 б1ти право и дЂиствително, кадЂ е духг свестанг станн свога, кадЂ се чрезг тбло, као чрезЂ органЋ, раднн духа понвлгое, и кадт» духЂ надт. т^ломђ , као надЂ своимђ подчин^нбшђ служителЂмЂ, влада. Између тЂла и духа постои дакле заедница и обштенФ, али образЂ илити облич1в бож1в само се у духу налази. Земноме т $лу човеч1емЂ виспрено то своиство у толико само принадлежи у колико е оно оруђе и слуга богоданога духа човеч1вгЂ. СуштностБ човеческога духа иознаемо мбг ивђ нЋгове раднђ и нЉговогђ ставн. Мб1 опажамо пре свега да е духЂ нашЂ кадарЂ себи и друге ствари познати; кадарЂ е ствари између себе сравни ги, извести одтуда заклгочетн, дознати за узроке и слбдства; кадарЂ 6 познати шта е добро, красно и истинито. Ова моћБ духа нашегЂ зовесе моћБ познаванн, или другч1е умностБ, (глава, духђ ). — Егкепп1шз5уегтб|*еп. ДухЂ нашЂ далЂ зна за себе, свестанЂ е свога станн. КадарЂ е добро, красно и истинито осећати и разликовати одђ злога, ружнога, и лажнога; кадарЂ в осећати пр1нтностБ и непр1нтностБ. Онђ дакле има мо ^ б чувствованн, душу, или срдце. — СеГиМбуегшо^еп. НапослФдку духЂ нашЂ има снагу, ко 1 омђ по волби може штогодђ хтЂти и нехт^ти; може изабрати добро, а одбацити зло, и напроти†може познато зло заволети а добро нехтЂти; кадарЂ е при свои желБИ и тежнБи к' злу уздржати се одђ тога, и во-