Школски лист

115

ДК) свом вмшимв ваконима иокориги, или усупротг тмма законима радити. Духт> дакле пашБ има вомо. Ове три првоначалне снаге духа нашегЂ нису една одђ друге одделЂне, него су све три заедно и сачинлваш вдинство духа. Нвихова суштноств и отношенЂ к' нрироди овако 6б1 се могло описати: човФкт. умомт> своим-Б чини природу предметомЂ свога познаванн, срдцем еимпатизира са цЂломђ природомг и разумно саучасгвуе у химни, к»го вселенна творцу свомђ приноси, а волбомђ сво10мђ привлачи онт> ствари природне у свого службу и употреблнва ихг ао сво1ои волби. Као што е духЂ човћчји безсмртанЂ и неможе се никад б уништити, тако се немогу ни снаге духа човеч1бгт> уништити и раз »рити Оне могу истина с' правога пута скренути. МоћБ иознавана може се упле сти у погрешке и насти у страшна заблуђена; срдце може окорети и равцодушно ностати према свачему, може шта више тако нодивнти, да омрзне на добро; волн може се страстима подчинити и одт> нбихђ се варобити: Али се моћи те нигда уништити, ногда сасвимђ искоренити немогу. И у наивећеиЂ дчвачству СВОМЂ чов1 >КЂ в 10ШТЂ ЧОВЂКЂ ! Као што е све, што Богђ у светости сво1ои сазда, у почетку добро 6бмо, тако су и моћи духа човеч1егЂ спочетка у Нвибол^мЂ сугласјго взмеђу себе, и у правомЂ отношенго к' творцу свомђ бБ1ле. Првбш в чов1зкђ исто тако отданЂ 6б10 Вогу, као што в падш1и човђкђ отданЂ ка злу. У блаженомЂ раискоиЂ станго бБшше тбло с' духомЂ у наиболФмЂ сугласјго, нити се између нби и наииана противностБ помислити могла. Плотђ (србски пу т) нив ратовада противу духа, у удовима не бБШше закона противећегЂ се закону духовномЂ, него наироги†ч вЂкђ с-е по милости божјои налаз1о у таковомЂ станго, у комђ су све ниже радн1> душевне и нагони тЂлесни нодчинФни *