Школски лист

189

ши егрви „садт. ћу бвгги готова." — „Ако Вогт. да," одгов .ори ова, кои в побожна вдиа жена бћ1ла. "6! нашто онетћ свв, ако Богт> да?" гунђаше она, и отискиваше оштро чунакЂ, то на едну, то на другу страну крозЂ жице; но у едант« махт> отис.не га тако нко, да 1ои оваи крозЂ руке протрчи, и подг разбои падне. Л«отећи се иа свом несмотреностг скочи она са свога сФдишта, да га домаши, но запне случаино у сво1ои хитоети за разбои, посрне и пребје ногу. И шестг е нед^ла садт. протекло, докг е она готовт. свои посао са разбои скинути могла ! Никадт. немои, о чов-ћче ! рећи: „Данасв ћ' ово, сутра оно 6б1ти А да одма умт> те не поведе : „Ано Богг да, то ће с'испунити". Превео Арон-Б МихаиловићЂ предуговникЂ.

Лавг и лнснца. „Гисподару — дође лисица лаву и рекне —дошла самг да ти се тужшт. на магарца, немогу више да га подносимб , гдегодг се сукоби самномг, одма стане на тебе роптати, и мене исмевати и испитивати, шта л на теби хвале вредно налазимЂ ; онђ вели: твое е гоначетво аидучство, твон влада сила ; говори да онђ аез ла примера правогЂ великодуша твога, ни правде твое; каже, ти гнлвишђ безЂ разлике, штогодђ дограбишЂ, и онђ те неможе хвалити." Ла†малко поћути, и лис-ицу погледа, пакЂ онда рекне: „То магарацЂ говори, елЂ ? ко би 10шђ и магареће разговоре слушао? што магарацЂ брблн и пасЂ лае, ветарЂ носи."