Школски лист

1«0

МоМснб н нгнЂ. Кадт> оно Моисив у иустинви стадо бтровл-ђво чуваше, догодисе да му вдно агнђ утекне. Моисив потрчи за нбиит >; алЂ брже агнЂ немогаше стигнути докг ово до извора недођа, где стаде, да се воде напив. „Невино нгн^шце — рече Моиеие — садг видимб зашто си бегало; да еамв то знао, а би те на мош руку на воду донео; алг — оди садЂ мени." Цво изрекавђ узме нгнђ на руке и однесе стаду. Свевидећи отацг небесни опази ово дело Моисино, и у таи махЂ чу се гласЂ е' неба: Моисив! Кад си ти према животинбици вднои тако милостивог срца, а да какоћешг према лгодма и нбинои деци бити. Вуди одсадЂ пастир -Б мога изабранога стада." Тако постаде Моисив глава и избавителБ свога народа. Б огђ в вездесуштЂ, и н-ћгова в милоетБ велика надЂ свима етворенБма н Ђ говимђ.

Д О П II с н. В. Сомборг на Благовести. Као што из в аусгриског б школскогђ вЂстника дознавмо у арадскои романскои препарандји бвхло е прошле године 167 кандидата, одт, коихћ су 82 у првои, а 85 у другои години 6в1ли. Мм се морамо чудити и дивити овомт. великомт. брои) предуготовника, е' ТБ1мт. већма што у нашои еднои србскои преиаранд ^и у Сомбору само 27 нредугоговника ове године имамо, а прошлБПгв година бБ1ло ихг е јоштт. и манБ. Свештеници и учителви и сви родЂ свои лгобећи Срблви требало бБ1, да младе Срблђ, кои се у гимназинма уче, светуш и упућуго да се учителБСкомЂ званш посвете, па и родителви требало 6 б 1 да дЂцу свого упућуго у ово 8аведеше, гдЂ ће се за кратко времв ва учител® изобрааити, и получити то, да роду свомт.