Школски лист

219

и Антиохш за нви скуплЂни били, приклшчи се нвима и Марко, и оде сђ нвима у Антиохиго. Одатле пође са тима посланицима мира у Кипрг и далф у малу Азиго; али велике терете, кое ови св. мужеви трпити мораше, опасности и гоненн, коихт. сваки данг одђ Н)да претрпити имаше, поплише Марка, кои нив научио те невол^ патити, и он -в ихђ остави, и у брусзлимђ се врати. Зла и беде, што су ихт. при р«спространвиванго Христиннства први Христилни поднети имали, биле су толике да су често и добри Христнни духомг клонути морали. Тимђ више се чудити и више благодарити имамо онима првимг мужевима, кои су те све беде тврдо носили и ничимђ се засташити нису далјн. И Марко е имао вере и лгобави, ал' н^гова вера и лгобавћ небиаше томт> тако снажна, да е онт. себе свладати мого, и за свога Спаситела све оставити и све претрпити. Али Богђ е наредио, да му н^гова . страшлБивостБ средство буде, дадо болЂгт. познанн дође. При свомт. повратку у брусалимт. почне онт> као неки стидђ оеећати са свое малодушности, кол га е овладала била. У сво1ои молитви потужи се онт. самв на себе предЂ Богомб , и удвостручи свого ревностБ у дужностима христилнскима. За кратко време осети онт. себе оснажена. противу сви беда за Спасителн борити се, и онб се поново одважи, лзичницима св. евангелие проповедати. Са своимђ братомг Варнав^п, оде онт. опет 'б у Кипарт., и сносио е сђ нБиме све терете свогг званн. Св010М "б апостолскомт. ревношћу заглади онб свого нрећашнго слабостБ, и задобие лгоба†и почитанЉ кодђ обе апостолске главе Петра и Павла. Око годиие 65. дође Марко у Римг, и буде одб Навла, кои тада први редт. у заточениго билше, обштини колошкои наивреше пренорученЂ.